Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Како и зашто Радио Бугарска стиже до Африке?

Емисије афричке редакције Програма за иностранство биле су краткоталасни мост ка Црном континенту.

Фотографија: Pixabay

Историја Програма за иностранство Бугарског националног радија, чије је емитовање на кратким таласима започело 1936. године, само годину дана након оснивања Бугарског радија, обилује занимљивим и готово непознатим чињеницама. Њих настојимо да представимо публици кроз сусрете с људима који су својим радом допринели језичкој и тематској разноврсности програма данашњег Радија Бугарска.

Дијана Чакарова је једна од оних који су оставили дубок траг у редакцији „Африка“, посветивши јој две деценије свог живота. Од 1970. године, она је путем емисија на енглеском и француском језику афричкој публици представљала културу, традицију и друштвене процесе у Бугарској. Рад редакције, међутим, није био ограничен само на то, присећа се Дијана:

Дијана Чакарова

„Редакција је одржавала блиске везе са бројним Африканцима који су у то време боравили у нашој земљи. Било их је стотињак, имали су свој хор, а редакција је редовно обележавала њихове празнике и сл. Међу њима је било и представника тада илегалне странке 'Афрички национални конгрес' из Јужне Африке. Поред тога, на конгресе Комунистичке партије Бугарске долазили су сви такозвани прогресивни афрички лидери или њихови блиски сарадници, а ми смо их интервјуисали. Aктивно смо пратили све вести о Африци – дешавања на континенту, односе афричких држава са социјалистичким земљама, њихове успехе итд.“


Програм који је емитовала афричка редакција обухватао је два информативна билтена и емисије посвећене различитим аспектима живота у социјалистичкој Бугарској. Чланке које су припремали уредници, чланови тима редакције „Африка“ су преводили и читали у студију. Посебна пажња у програму посвећивана је клубовима пријатеља Бугарске који су оснивани на афричком континенту. Њихови чланови, који су били веома активни, организовали су разне догађаје, попут књижевних вечери и манифестација посвећених бугарској традицији, обичајима, култури и гастрономији.


Многе вечери у младости посветила сам радију“, каже Дијана, описујући своје радно време у редакцији. На посао би стизали око 17 часова, преводили би чланке и вести, а затим улазили у студио где су снимали програм. После тога, око 22 часа, следило је још једно снимање информативног билтена.

Једна од њених одговорности била је и преписка са публиком, која је била веома активна. „Било је радио-аматера који су хватали наше фреквенције и слали нам писма, а ми смо им одговарали. Често су тражили фудбалске лопте, а ми смо им слали збирке говора Тодора Живкова – то је било оно што смо имали“, присећа се Дијана са осмехом, додајући са носталгијом: „Била су то добра времена. Организоване су забаве, спортске активности, тимски излети за запослене. И нашој деци на располагању су биле разне могућности, попут летњих и зимских кампова, али и других погодности које су биле уобичајене за то време.“

Средином седамдесетих година прошлог века, Дијана Чакарова са супругом се обрела у Нигерији, где је он постављен за културног аташеа при бугарској амбасади. Живели су у главном граду Лагосу, а она је постала секретар тадашњег бугарског амбасадора у овој афричкој земљи:

„Имала сам привилегију да присуствујем нечему заиста грандиозном – Фестивалу уметности и културе који је одржан у тада новоизграђеном Националном позоришту у Лагосу“, прича Чакарова. „То позориште, које је реплика Фестивалског и конгресног центра у Варни, али три пута веће, изграђено је захваљујући бугарским стручњацима и америчким инвестицијама. Иако се очекивало да ће фестивал прерасти у традицију, то је, нажалост, остало његово једино издање. Локалне власти, наиме, нису наставиле да га организују наредних година. Током свог боравка тамо, трудила сам се да прикупим што више прича и интервјуа, које сам редовно слала редакцији у Софији. Било је значајно одржавати односе са афричким земљама, али, нажалост, данас од тога није остало ништа“, каже Дијана Чакарова за крај.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: лична архива Дијане Чакарове, news.un.org, архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарска данас – 14. октобар 2025.

У Бугарској постоји стародавна традиција изградње чесми. Чак и они, којима је то био занат, на подизање чесме су гледали као на прилику да учине неко добро дело по којем ће их памтити. У источним Родопима има на стотине чесми поред пута. Зашто их..

објављено 14.10.25. 16.00

Бугарска данас – 13. октобар 2025.

На почеку доносимо преглед вести. Следи временска прогноза за сутра, 14. октобар, а за крај, у нашој музичкој рубрици слушаћемо нову песму Константина Трендафилова, познатијег као Папи Ханс – "Невина". Желимо вам пријатне тренутке уз наш програм!..

објављено 13.10.25. 16.00

Бугарска данас – 10. октобар 2025.

Колико познајемо североисточну Бугарску? Када се постави ово питање, обично се мисли на то шта све можемо видети и посетити од културно-историјских до природних богатстава Североистока. Међутим, ми ћемо данас покушати да кроз аутохтоне сорте..

објављено 10.10.25. 16.00