Музички пројекат „Saracta“, што значи „Чувар“, враћа нас вековима уназад, у свет древне мистике и заборављених знања. Иза овог амбициозног подухвата стоје продуценти Fabrizio Parisi и The Editor, а њиховом изазову придружује се и легендарно име бугарске музике – Господин Господинов – Гепи, који се овим пројектом враћа на сцену након двадесетогодишње паузе.
Комбинација певања уз исон и неконвенционалног хаус ритма ствара снажан доживљај који оживљава древне космичке законе, недокучиве савременом човеку. Ова хипнотичка музичка фузија додатно је обогаћена звуцима гајди, на којима свира управо Гепи, који је, уз Фабриција Паризија и The Editor-а, један од аутора композиције.
„Saracta“ нас уводи у свет Прабугара, њиховог календара, мистике летњег и зимског солстиција, као и тајни равнодневица.
Видео спот који прати песму не само да употпуњује, већ и продубљује њену поруку. У средишту овог визуелног остварења налази се прабугарски календар – најстарији и најпрецизнији календар на свету. Главну улогу у споту тумачи Гепи, који се појављује као „Чувар“ – колобар, који креира и чува овај календар. Мистика прожима сваки детаљ, од сценографије до костима, које је осмислила изузетна Пламена Боева, костимографкиња која је занат усавршавала у чувеном римском филмском студију Cinecittà. Данас ствара искључиво за италијанску позоришну сцену, а овом пројекту посветила је месеце истраживањa како би оживела дух прабугарске културе.
„Израда колобарског костима трајала је око три месеца, од првих скица до коначне верзије. Највећи изазов било је истраживање, јер не постоје сачувани прецизни историјски извори о њиховом изгледу. Стога сам се ослонила на симболику прабугарске традиције како бих дочарала суштину тог времена“, објашњава Боева.
Одмеравање времена скривено је у мистичним гестовима Гепија, који руком обликује знаке зимског и летњег солстиција, као и пролећне и јесење равнодневице, док истовремено представља циклус од дванаест месеци.
Целокупна естетика „Saracta“- е превазилази музику и претвара се у мистичну причу о нашим древним и славним прецима.
Пројекат је реализован уз подршку Националног фонда за културу.
Фотографије: YouTube / Fa&MiMusic
Град Правец ће у наредним данима бити својеврсна позорница класичне музике под ведрим небом. Од 18. до 20. јула 2025. г, на живописној обали језера и централном градском тргу ће се одржати 20, јубиларно издање Pravets Art Nights-а – догађаја који у..
Државна опера у Старој Загори ће свој 100. рођендан прославити уз премијерно извођење опере „Цар Калојан“ Панча Владигерова на сцени Античког форума „Аугуста Трајана“ 17. и 18. јула, од 21.00 ч. Опера „Цар Калојан“ с либретом Николаја Лилијева, по..
Три вечери рок музике под звездама обећава нам Општина Банско. Од 17. до 19. јула на сцени планинског одмаралишта на Пирину наступиће једне од најомиљенијих бугарских рок група – „Ахат“, No more many more, Hammerhead, Odd crew, певачица Милена Славова, а..
Државна опера у Старој Загори ће свој 100. рођендан прославити уз премијерно извођење опере „Цар Калојан“ Панча Владигерова на сцени Античког форума..
Три вечери рок музике под звездама обећава нам Општина Банско. Од 17. до 19. јула на сцени планинског одмаралишта на Пирину наступиће једне од..
Град Правец ће у наредним данима бити својеврсна позорница класичне музике под ведрим небом. Од 18. до 20. јула 2025. г, на живописној обали језера и..