Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2026 Сва права задржана

„Saracta“ – музичко путовање у мистику прабугара

Фотографија: YouTube / Fa&MiMusic

Музички пројекат „Saracta“, што значи „Чувар“, враћа нас вековима уназад, у свет древне мистике и заборављених знања. Иза овог амбициозног подухвата стоје продуценти Fabrizio Parisi и The Editor, а њиховом изазову придружује се и легендарно име бугарске музике – Господин Господинов – Гепи, који се овим пројектом враћа на сцену након двадесетогодишње паузе.

Комбинација певања уз исон и неконвенционалног хаус ритма ствара снажан доживљај који оживљава древне космичке законе, недокучиве савременом човеку. Ова хипнотичка музичка фузија додатно је обогаћена звуцима гајди, на којима свира управо Гепи, који је, уз Фабриција Паризија и The Editor-а, један од аутора композиције.

„Saracta“ нас уводи у свет Прабугара, њиховог календара, мистике летњег и зимског солстиција, као и тајни равнодневица.


Видео спот који прати песму не само да употпуњује, већ и продубљује њену поруку. У средишту овог визуелног остварења налази се прабугарски календар – најстарији и најпрецизнији календар на свету. Главну улогу у споту тумачи Гепи, који се појављује као „Чувар“ – колобар, који креира и чува овај календар. Мистика прожима сваки детаљ, од сценографије до костима, које је осмислила изузетна Пламена Боева, костимографкиња која је занат усавршавала у чувеном римском филмском студију Cinecittà. Данас ствара искључиво за италијанску позоришну сцену, а овом пројекту посветила је месеце истраживањa како би оживела дух прабугарске културе.

„Израда колобарског костима трајала је око три месеца, од првих скица до коначне верзије. Највећи изазов било је истраживање, јер не постоје сачувани прецизни историјски извори о њиховом изгледу. Стога сам се ослонила на симболику прабугарске традиције како бих дочарала суштину тог времена“, објашњава Боева.

Одмеравање времена скривено је у мистичним гестовима Гепија, који руком обликује знаке зимског и летњег солстиција, као и пролећне и јесење равнодневице, док истовремено представља циклус од дванаест месеци.

Целокупна естетика „Saracta“- е превазилази музику и претвара се у мистичну причу о нашим древним и славним прецима.

Пројекат је реализован уз подршку Националног фонда за културу.


Уредила: Диљана Трачева

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: YouTube / Fa&MiMusic



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Парашкев Хаџијев (1912 – 1992)

Класик бугарске опере Парашкев Хаџијев и „Било једном“

Композитор Парашкев Хаџијев (1912 – 1992), кога су често називали „бугарским Вердијем“ или „бугарским Пучинијем“, одавно је општепризнати класик домаћег оперског стваралаштва. Наш најпродуктивнији аутор музичко-сценских дела оставио је за собом укупно..

објављено 5.12.25. 12.05
Сцена из филма „Дечак одлази“

„Људи и улице“ – незаборавна песма из култног филма „Дечак одлази“

Када је 19. маја 1972. г. први пут приказан филм редитеља Људмила Киркова „Дечак одлази“, аутор саундтрака за филм – поштовани и тражени композитор Борис Карадимчев, имао је 39 година. Карадимчев је дипломирао на Музичкој академији у Софији – на два..

објављено 28.11.25. 13.05
Веселин Маринов

Веселин Маринов са четири узастопна концерта пред публиком у Софији

Љубитељи поп музике свакако с нестрпљењем ишчекују предбожићни сусрет са Веселином Мариновим. Концерт певача у Националном дворцу културе у Софији пре божићних празника постао је дугогодишња традиција, а ове године он ће пред публиком наступити у..

објављено 25.11.25. 11.50