Музички пројекат „Saracta“, што значи „Чувар“, враћа нас вековима уназад, у свет древне мистике и заборављених знања. Иза овог амбициозног подухвата стоје продуценти Fabrizio Parisi и The Editor, а њиховом изазову придружује се и легендарно име бугарске музике – Господин Господинов – Гепи, који се овим пројектом враћа на сцену након двадесетогодишње паузе.
Комбинација певања уз исон и неконвенционалног хаус ритма ствара снажан доживљај који оживљава древне космичке законе, недокучиве савременом човеку. Ова хипнотичка музичка фузија додатно је обогаћена звуцима гајди, на којима свира управо Гепи, који је, уз Фабриција Паризија и The Editor-а, један од аутора композиције.
„Saracta“ нас уводи у свет Прабугара, њиховог календара, мистике летњег и зимског солстиција, као и тајни равнодневица.
Видео спот који прати песму не само да употпуњује, већ и продубљује њену поруку. У средишту овог визуелног остварења налази се прабугарски календар – најстарији и најпрецизнији календар на свету. Главну улогу у споту тумачи Гепи, који се појављује као „Чувар“ – колобар, који креира и чува овај календар. Мистика прожима сваки детаљ, од сценографије до костима, које је осмислила изузетна Пламена Боева, костимографкиња која је занат усавршавала у чувеном римском филмском студију Cinecittà. Данас ствара искључиво за италијанску позоришну сцену, а овом пројекту посветила је месеце истраживањa како би оживела дух прабугарске културе.
„Израда колобарског костима трајала је око три месеца, од првих скица до коначне верзије. Највећи изазов било је истраживање, јер не постоје сачувани прецизни историјски извори о њиховом изгледу. Стога сам се ослонила на симболику прабугарске традиције како бих дочарала суштину тог времена“, објашњава Боева.
Одмеравање времена скривено је у мистичним гестовима Гепија, који руком обликује знаке зимског и летњег солстиција, као и пролећне и јесење равнодневице, док истовремено представља циклус од дванаест месеци.
Целокупна естетика „Saracta“- е превазилази музику и претвара се у мистичну причу о нашим древним и славним прецима.
Пројекат је реализован уз подршку Националног фонда за културу.
Фотографије: YouTube / Fa&MiMusic
Програм Европског музичког фестивала у Софији открива богату фолклорну баштину бугарског народа. Студенти Националне музичке академије „Проф. Панчо Владигеров“ – талентовани млади извођачи народне музике, представиће у сали Академије, 12. маја, лепоту..
Старозагорска опера, најстарија оперска кућа у Бугарској ван Софије, 2025. године обележава велики јубилеј – сто година свог постојања. Тим поводом, планиран је низ импресивних културних догађаја , међу којима се издваја концерт, који ће данас, 10...
„Кроз тебе видим свет и све је тако живо… И сада чујем глас – говори лепо… Осећа се снага која је са бескрајном љубављу покрила страх… без тебе не могу проћи кроз овај свет“, пева Љубо Киров у песми „Осећа се снага“. То је водећи сингл са његовог а..
Старозагорска опера, најстарија оперска кућа у Бугарској ван Софије, 2025. године обележава велики јубилеј – сто година свог постојања. Тим поводом,..
Програм Европског музичког фестивала у Софији открива богату фолклорну баштину бугарског народа. Студенти Националне музичке академије „Проф. Панчо..