Музички пројекат „Saracta“, што значи „Чувар“, враћа нас вековима уназад, у свет древне мистике и заборављених знања. Иза овог амбициозног подухвата стоје продуценти Fabrizio Parisi и The Editor, а њиховом изазову придружује се и легендарно име бугарске музике – Господин Господинов – Гепи, који се овим пројектом враћа на сцену након двадесетогодишње паузе.
Комбинација певања уз исон и неконвенционалног хаус ритма ствара снажан доживљај који оживљава древне космичке законе, недокучиве савременом човеку. Ова хипнотичка музичка фузија додатно је обогаћена звуцима гајди, на којима свира управо Гепи, који је, уз Фабриција Паризија и The Editor-а, један од аутора композиције.
„Saracta“ нас уводи у свет Прабугара, њиховог календара, мистике летњег и зимског солстиција, као и тајни равнодневица.
Видео спот који прати песму не само да употпуњује, већ и продубљује њену поруку. У средишту овог визуелног остварења налази се прабугарски календар – најстарији и најпрецизнији календар на свету. Главну улогу у споту тумачи Гепи, који се појављује као „Чувар“ – колобар, који креира и чува овај календар. Мистика прожима сваки детаљ, од сценографије до костима, које је осмислила изузетна Пламена Боева, костимографкиња која је занат усавршавала у чувеном римском филмском студију Cinecittà. Данас ствара искључиво за италијанску позоришну сцену, а овом пројекту посветила је месеце истраживањa како би оживела дух прабугарске културе.
„Израда колобарског костима трајала је око три месеца, од првих скица до коначне верзије. Највећи изазов било је истраживање, јер не постоје сачувани прецизни историјски извори о њиховом изгледу. Стога сам се ослонила на симболику прабугарске традиције како бих дочарала суштину тог времена“, објашњава Боева.
Одмеравање времена скривено је у мистичним гестовима Гепија, који руком обликује знаке зимског и летњег солстиција, као и пролећне и јесење равнодневице, док истовремено представља циклус од дванаест месеци.
Целокупна естетика „Saracta“- е превазилази музику и претвара се у мистичну причу о нашим древним и славним прецима.
Пројекат је реализован уз подршку Националног фонда за културу.
Фотографије: YouTube / Fa&MiMusic
Легенде експерименталне музике и неконвенционалног џеза, Франк Гратковски (Немачка) и Казухиса Учихаши (Јапана), отвориће Sofia Free Jazz 23. јануара у бугарској престоници. Овај јединствени догађај означава почетак новог циклуса радио-фестивала..
Својом новом нумером певачица Кристина Димитрова-Манасијева, познатија као KristinSax,нам доноси дозу магије. Осим што пева, Кристина свира на саксофону и флаути, а за песму „Магија“ она је написала и текст, и музику, док се за аранжман обратила..
На Дан породиљске помоћи, кроз песму "Да не будемо сами" присећамо се једне дубоко емотивне и друштвено значајне теме – смртности жена током порођаја. Овај пројекат окупља неке од најистакнутијих бугарских музичара – Ивана Христова (синтисајзер) који је..
Први на свету концерт за виолину, хармонику и оркестар, дело композитора Минка Ламбова, премијерно ће бити одржан 29. јануара од 19 часова у Централном..
Борислав (Боби) Иванчев је музичар који је стекао популарност још 90. година минулог века као члан дуета „Авенија“, који је у историји савремене..