Бугарска православна црква 1. фебруара слави дан Светог Трифуна, једног од мученика који је пострадао за хришћанску веру. У интервјуу Радио Бугарској је пре неколико година богослов Ангел Карадаков о Светом Трифуну рекао: „Пошто је од малена постао верник, Бог му је дао благодатну снагу и дар чудотворства и он је својом молитвом лечио болесне“.
У народној традицији Свети Трифун је сматран заштитником винара и виноградара, због чега је на иконама често приказиван са маказама за орезивање винове лозе. Верује се да је он заштитник и соколара.
Дан свеца се некада у Бугарској обележавао 14. фебруара и као Дан виноградара. Када је 1968. године Бугарска православна црква увела Грегоријански календар, црквена слава је померена на 1. фебруар, док се Дан виноградара и даље обележава 14. фебруара.
Богослужења за Велику суботу почињу још у петак увече Опелом Христовим. Велика субота посвећена је успомени на погреб Господа Исуса Христа и Његов силазак у Ад ради спасавања праведника. Јосиф Ариматејски се усудио да од Пилата затражи да..
На Велики петак, најтужнији и најсветији дан у хришћанском календару, када се верници са болом и страхопоштовањем сећају страдања, распећа и смрти Господа Исуса Христа, у саборном храму Свете Недеље у срцу Софије, служено је велико вечерње богослужење...
Ове године, 20. априла, и католици и православци славе Васкрс у истом дану. У дану који за хришћане представља централни празник вере – Васкрсење Христово, у граду на Дунаву, Руском граду, то заједништво добија и посебну симболику. „Када заједно..