Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

"Мост вере"

Митрополит Антоније: Православље као духовни мост између култура

Све више Западноевропљана прелази у православље, привучено његовом мистиком и благодаћу, каже поглавар епархије за западну и средњу Европу

Фотографија: Дарина Григорова

Пре скоро четири деценије бугарске православне црквене општине (БПЦО) у западној и средњој Европи биле су малобројне и присутне у тек неколико већих градова – Будимпешти, Минхену, Бечу, Стокхолму, Малмеу, Ослу и Паризу. Међутим, након приступања Бугарске Европској унији бугарска дијаспора постајала је све бројнијапа је сходно томе почео да расте и број црквених заједница широм Европе. Данас их има укупно 43.

Захваљујући донацијама, подршци емигрантских организација и ангажовању Бугарске православне цркве, временом су у многим градовима подигнути храмови у којима бугарски верници могу да се окупљају иприсуствују богослужењима.


Бугарске православне заједнице у Европи настављају да јачају своја духовна упоришта, а након Хамбурга и Штутгарта, крајем фебруара у Лондону ће бити отворена нова црква– „Свети Јован Рилски“. Ово је за Радио Бугарску најавио митрополит Западно- и Средњоевропски Антоније, који већ дванаест година предводи ову епархију. Он је био гост у првој епизоди новог подкаста Мост вере, о чему више информација можете пронаћи овде.


БПЦ негује блиску сарадњу са сестринским помесним црквама широм света, пружајући међусобну подршку у очувању вере и одбрани хришћанских вредности. Као члан Конференције православних епископа Западне и Средње Европе, митрополит Антоније учествује на међународним црквеним саборима, где се разматрају савремени изазови са којима се православна црква суочава.Један од приоритета епархије јесте рад са младима. У различитим земљама организују се сусрети православне омладине, а бугарски свештеници служе литургије намењене новим генерацијама, које све више показују интересовање за црквени живот. Поред тога, редовно се одржавају сусрети са представницима других хришћанских заједница, што доприноси дијалогу и унапређењу међуконфесионалних односа.

Сви ми живимо на истој планети, а питања везана за морал, духовност и етику тичу се свих признатих религиозних заједница. Са великом пажњом, али и забринутошћу, пратимо дешавања у савременом свету.Ратови, криза моралних вредности и претерани либерализам у друштву све више удаљавају људе од Бога и бришу границе између добра и зла. Често, са жаљењем и тугом, сведочимо појавама које захтевају нашу реакцију. Излазимо са званичним ставовима, међутим, остаје питање – хоће ли институције имати слуха за оно што говоримо?“

По речима митрополита Антонија, интересовање за православну цркву у Европи је у порасту, нарочито међу онима који су одрасли у претерано секуларизованом окружењу, као што је случај са западном и централном Европом.

Након службе, наши сународници се окупљају око трпезе, где у неформалној атмосфери имају слободу да поделе своје мисли и затраже појашњења од свештеника.

„Мистика православља, црквена појања, ентеријер храмова, сама атмосфера, а највише благодат која се излива у изобиљу захваљујући молитвама свештенослужитеља и свих присутних у храму – све то оставља дубок утисак на људе“, истакао је митрополит Антоније.

„Није мали број оних који годинама долазе на богослужења, најпре као посматрачи, да би у једном тренутку осетили потребу за дубљом повезаношћу. Почињу да разговарају са свештеницима, упознају православну заједницу, а затим у њима сазрева одлука да желе да приме православну веру. Оно што је приметно јесте њихова изузетна ревност – када једном ступе у православље, остају му потпуно посвећени, постају непоколебљиви у својој вери и дубоко одани испуњавању свега што живот у православљу носи“, закључује митрополит Антоније.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Дарина Григорова, orthodox.de



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

100 година од најбруталнијег терористичког акта у историји Бугарске

Атентат у софијском храму Свете Недеље, извршен 16. априла 1925. године, сматра се најсмртоноснијим терористичким нападом у историји Бугарске. По својој бруталности и симболици – на Велики четвртак, усред Страсне седмице – овај злочин остаје без..

објављено 16.4.25. 13.10

На Велику среду подсећамо се значења хришћанског смирења и покајања

На Велику среду Црква се молитвено присећа жене грешнице , која је у искреном покајању миром помазала Христа и тако Га припремила за погреб, јер се то десило пред сама Спаситељева страдања. Грешница је успела да уђе у кућу у којој је боравио..

објављено 16.4.25. 09.15

На Велики уторак сећамо се Исусових алегоријских прича којима се преносе моралне и духовне поуке

Велики уторак је дан за поуке и последња морална упутства . Сећамо се Исусових алегоријских прича којима се преносе моралне и духовне поуке. Исус Христос нам даје пример како да будемо дарежљиви попут сиромашне удовице која је Цркви дала све..

објављено 15.4.25. 09.30