Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Долнослав – заборављена цивилизација старија од Троје, савременик Сумера

7
Фотографија: РИМ - Стара Загора

Пре осам хиљада година, на подручју данашњег бугарског села Долнослав, процветала је једна од најзагонетнијих култура на Балкану. У близини Асеновграда, где се сусрећу равница и планина, археолози су открили остатке праисторијских насеља која датирају из периода од краја VII до средине IV миленијума пре нове ере. Више од 5.300 артефаката сведочи о постојању високоразвијене, али и даље недовољно истражене цивилизације.

„До сада је истражен само површински слој Долнослава, односно насеље из позног енеолита. Међутим, у дубљим слојевима, у темељима, крију се остаци раног неолита, који тек треба да буду истражени“, каже Росица Миткова, руководилац фонда „Праисторија“ у Регионалном археолошком музеју у Пловдиву и додаје:

Росица Миткова

„Њихове настамбе биле су грађене од стубова забијених у земљу, испреплетених прућем и обложених глином. Кровну конструкцију чиниле су дрвене греде, а поједине куће биле су двоспратне. На подовима у Долнославу пронађене су дрвене даске које су служиле као изолација од влаге и хладноће. Њихови домови, по свему судећи, личили су на традиционалне куће од набоја, какве се и данас могу видети у неким деловима света.


Долнослав је био дом првих пољопривредника који су земљу обрађивали једноставним алаткама. Временом, током бакарног доба, за обраду већих површина вероватно су користили говеда. Поред земљорадње, бавили су се и ловом и риболово. Још у раном неолиту, почели су да израђују фине посуде украшене полихромним орнаментима, док је у позном халколиту дошло до стандардизације у производњи керамичких, бакарних и златних предмета.“


Археолози су на овом локалитету пронашли велики број алатки, оруђа, фигурица људи и животиња, боја, накита, као и ритуалних предмета повезаних са култовима и магијским обредима. Већина ових налаза датира из позног енеолита, што их повезује са чувеном Некрополом у Варни. Једна од најзанимљивијих хипотеза повезује Долнослав са древним светилиштима у Родопима, попут Белинташа, где су вршена астрономска посматрања. Откривени артефакти указују на то да је локално становништво познавало кретање небеских тела и примењивало то знање у земљорадњи и ритуалима. Најфасцинантније је откриће да је Долнослав старији од Троје и савременик Сумера – две цивилизације које су обележиле рану историју човечанства, истиче Росица Миткова:

„Ова насеља нису била изолована. Имала су активне контакте са Медитераном, али и са подручјима северно од Старе планине, па чак и северно од Дунава. Археолошки налази указују да је у позном енеолиту на овом простору настала јединствена материјална култура. Од Карпата до Егејског мора, културна повезаност била је плод интензивне трговине металима, која је допринела настанку првих предржавних савеза. Долнослав из доба енеолита сведочи о активној размени добара и идеја. Пронађени су медитеранске шкољке и златни предмети, што недвосмислено потврђује рано познавање металургије.“


Тачни разлози за нестанак овог древног насеља и даље остају непознаница. Према једној теорији, страдало је у великом пожару, вероватно услед напада непријатеља или унутрашњих сукоба, што је судбина коју су доживела и друга насеља у региону крајем бакарног доба. Друга могућност је да су значајне климатске промене, које су довеле до пресушивања извора воде, приморале становништво на миграцију.

Прочитајте још:


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Катедрални храм Успења Пресвете Богородице, који је део Бугарске старокалендарске православне цркве

Врховни касациони суд донео одлуку о регистрацији Бугарске старокалендарске православне цркве

Врховни касациони суд је донео одлуку сагласно којој ће у регистар верских заједница Бугарске бити уписана Бугарска старокалендарска православна црква. Први пут ће у земљи бити регистрована друга православна црква. Према Врховном касационом..

објављено 27.12.24. 10.09

Свети Стефан – први страдалник за Христову веру

Дана 27. децембра Бугарска православна црква и верници славе празник посвећен Светом првомученику Стефану. Стефан је име грчког порекла које долази од речи „στέφανος“ што значи „венац, круна“. Симболизује победу и част, које су својствене Христовом..

објављено 27.12.24. 08.10

Патријарх Даниил: Са живом вером учинимо наша срца јаслама, да се у њима роди Богомладенац

У навечерје светлог празника Рођења Христовог, на Бадње вече, Његова светост патријарх бугарски и митрополит софијски Даниил, упутио је своју поруку свим верницима Бугарске православне цркве.  „У тишини молитве, окупљени око топлог породичног огњишта,..

објављено 24.12.24. 18.05