Пре осам хиљада година, на подручју данашњег бугарског села Долнослав, процветала је једна од најзагонетнијих култура на Балкану. У близини Асеновграда, где се сусрећу равница и планина, археолози су открили остатке праисторијских насеља која датирају из периода од краја VII до средине IV миленијума пре нове ере. Више од 5.300 артефаката сведочи о постојању високоразвијене, али и даље недовољно истражене цивилизације.
„До сада је истражен само површински слој Долнослава, односно насеље из позног енеолита. Међутим, у дубљим слојевима, у темељима, крију се остаци раног неолита, који тек треба да буду истражени“, каже Росица Миткова, руководилац фонда „Праисторија“ у Регионалном археолошком музеју у Пловдиву и додаје:
„Њихове настамбе биле су грађене од стубова забијених у земљу, испреплетених прућем и обложених глином. Кровну конструкцију чиниле су дрвене греде, а поједине куће биле су двоспратне. На подовима у Долнославу пронађене су дрвене даске које су служиле као изолација од влаге и хладноће. Њихови домови, по свему судећи, личили су на традиционалне куће од набоја, какве се и данас могу видети у неким деловима света.
Долнослав је био дом првих пољопривредника који су земљу обрађивали једноставним алаткама. Временом, током бакарног доба, за обраду већих површина вероватно су користили говеда. Поред земљорадње, бавили су се и ловом и риболово. Још у раном неолиту, почели су да израђују фине посуде украшене полихромним орнаментима, док је у позном халколиту дошло до стандардизације у производњи керамичких, бакарних и златних предмета.“
Археолози су на овом локалитету пронашли велики број алатки, оруђа, фигурица људи и животиња, боја, накита, као и ритуалних предмета повезаних са култовима и магијским обредима. Већина ових налаза датира из позног енеолита, што их повезује са чувеном Некрополом у Варни. Једна од најзанимљивијих хипотеза повезује Долнослав са древним светилиштима у Родопима, попут Белинташа, где су вршена астрономска посматрања. Откривени артефакти указују на то да је локално становништво познавало кретање небеских тела и примењивало то знање у земљорадњи и ритуалима. Најфасцинантније је откриће да је Долнослав старији од Троје и савременик Сумера – две цивилизације које су обележиле рану историју човечанства, истиче Росица Миткова:
„Ова насеља нису била изолована. Имала су активне контакте са Медитераном, али и са подручјима северно од Старе планине, па чак и северно од Дунава. Археолошки налази указују да је у позном енеолиту на овом простору настала јединствена материјална култура. Од Карпата до Егејског мора, културна повезаност била је плод интензивне трговине металима, која је допринела настанку првих предржавних савеза. Долнослав из доба енеолита сведочи о активној размени добара и идеја. Пронађени су медитеранске шкољке и златни предмети, што недвосмислено потврђује рано познавање металургије.“
Тачни разлози за нестанак овог древног насеља и даље остају непознаница. Према једној теорији, страдало је у великом пожару, вероватно услед напада непријатеља или унутрашњих сукоба, што је судбина коју су доживела и друга насеља у региону крајем бакарног доба. Друга могућност је да су значајне климатске промене, које су довеле до пресушивања извора воде, приморале становништво на миграцију.
Прочитајте још:Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: БТА, Регионални историјски музеј Стара Загора, Facebook /Долнослав
На један од највећих хришћанских празника – Богојављење, 6. јануара, обележено је 177 година од рођења песника-револуционара Христа Ботева по новом календару. Тим поводом, у Калоферу, родном граду Ботева, владала је посебна атмосфера, преноси Димитар..
„Сагласно правилима Цркве, на једном месту, на једној канонској територији не могу постојати две православне Цркве“, изјавио је новинарима патријарх Бугарске Даниил поводом одлуке Врховног касационог суда о упису Бугарске старокалендарске..
Архитектонски резерват Арбанаси, који се налази у близини Великог Трнова, једно је од најпопуларнијих туристичких одредишта. Посебну пажњу привлаче средњовековни манастири и цркве, међу којима је и црква Рођења Христовог. Арбанашке цркве данас су..