У Бугарској постоје четири пролећна народна обичаја, за које се верује да штите младе девојке од бројних незгода. То су Бỳенек, Лазарице, "кумичене", "Мара Лишанка". Изводили су се у данима око Ускрса, а у себи садрже елементе древне обредне праксе, који симболизују удају. Иако су везани за неколико великих хришћанских празника, они су паганског порекла. Време извођења – при преласку са зиме на пролеће, из хаоса у поредак, указује на њихову функцију – постићи хармонију између земаљског живота и космичких процеса и на тај начин донети благостање целокупној заједници, а младима – срећан брачни живот са одговарајућим партнером.
Веровало се да девојку која је учествовала у лазарицама и обичају „кумичене“ змај не може уграбити и однети у шуму да му буде жена.
Више о овим обичајима можете прочитати и чути ОВДЕ.
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..