Цвети је међу најомиљенијим празницима у Бугарској. Од раног јутра људи одлазе у храмове да би присуствовали празничној служби. Осим верника који редовно посећују богослужења, долазе и многи људи, жељни да однесу кући благословене врбове гранчице које свештеници деле присутнима. Оне се у цркви освештавају молитвом пре литургије. Хришћански верници стављају врбову гранчицу изнад иконе Спаситеља или на улазна врата свог дома, како би их она подсећала на Његов дочек и на то да је Он Цар Царства Небеског.
„Међутим, акценат ових празника не треба да пада на цвеће и народне обичаје. Добро је да, као просвећени православни хришћани, знамо шта је било ових дана“, наводи отац Климент Харизанов из софијског храма Светог Преображења Господњег. По његовим речима, подсећање на ове догађаје је од великог значаја за Спасење људске душе и тешке путеве који до њега воде.
Празник је повезан и са очекивањем Јудеја, који су сазнали вест о Лазаревом васкрсењу, да ће у њиховом животу наступити сањани преокрет и спас од животних невоља. Зато су земљу покрили палминим гранама и поздравили Исуса Христа са „Осана!“ јер су видели испуњење пророчанства да ће цар јудејски доћи да „објави мир народима“ у граду мира – Јерусалиму. Али иста та светина је само неколико дана касније урлала: „Распни га!“
Празник Цвети је подсећање на свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим. На вечерњој служби Црква подсећа на речи Исуса Христа, који упозорава да ће дан Божији доћи изненада и да верници морају бити будни и спремни да небеског Женика дочекају и сретну. „Бити будан значи бити свестан да наш живот и свакодневица нису нешто безначајно, већ поље на коме се води највећа борба, она за сваку људску душу“, напомиње отац Борис Борисов из Саборног храма Светог Преображења Господњег у Софији.
Цвети увек падају у недељу, дан након Лазареве суботеи недељу дана пред Васкрс. На Цвети имендан славе сви који носе име неког цвећа – Цветан, Врбан, Виолета, Лилија, Цвета, Цветанка, Цветелина, Јасен, Јавор итд.
Фотографије: БТА, архив
Превела: Албена Џерманова
Страсна или Велика седмица је последња, седма недеља Великог часног поста која претходи Васкрс у. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском реч „страст“ значи страдање, трпљење и бол. Од давнина се назива Великом седмицом, а сваки њен дан..
Ускрс је највећи и најстарији хришћански празник. Он прославља васкрсење Христово, које је основ хришћанске вере. Ове године тај празник над празницима истовремено обележавају верници православне и католичке цркве . Прослава Ускрса је,..
Данас славимо Лазареву суботу – први од три велика хришћанска празника повезана са чудом Васкрсења, који увек пада у суботу уочи Цвети. Према црквеном календару, овај празник је посвећен успомени на чудотворно васкрсење праведног Лазара из..
Страсна или Велика седмица је последња, седма недеља Великог часног поста која претходи Васкрс у. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском..