Један од најзанимљивијих савремених позоришних редитеља Бојан Крачолов дебитовао је представом „Розенкранц и Гилденстерн су муртви“ Тома Стопарда на Великој сцени Народног позоришта „Иван Вазов.“ Млади бугарски режисер је добитник награде за допринос бугарској позоришној уметности „Аскеер 2017“ у категорији „Звезда у успону“ за представу „Ово НИЈЕ Хамлет“, а номинован је за исту награду 2021. године, за савремену бугарску драматургију. Крачолов је 2024. године одликован Националном наградом за сценске уметности ИКАР, за режију.
Представа „Розенкранц и Гилденстерн су муртви“ је већ играна у Бугарској, али ово је њено прво извођење на сцени Народног позоришта. Егзистенцијалну трагикомедију редитеља и сценаристе Тома Стопарда о подвизима два споредна лика из Шекспировог „Хамлета“ премијерно је извела Оксфордска позоришна трупа на Фестивалу у Единбургу 24. августа 1966. г. Овај полетни старт је тада 29-годишњем Стопарду, аутору још само три дела, дао озбиљан ветар у леђа у светској драматургији. Представа која изврће оригинални Шекспиров текст како би представила ликове, који у оригиналу готово нису постојали, и данас није изгубила своју савременост и привлачност.
Изгнанство и идентитет су међу темама које аутор разрађује и то није случајно. Стопард је рођен 1937. године у јеврејској породици у некадашњој Чехословачкој и заједно с породицом је био принуђен да напусти домовину због нацистичке окупације. Пролазећи кроз Сингапур и Индију, по завршетку рата се породица настанила у Великој Британији. Годинама касније, изјавио је да га је енглеска култура обликовала, а енглески језик му је дао слободу.
Тема егзила – из државе, идентитета, сигурности недвослиног смисла, постала је трајан мотив у његовом стваралаштву. „Речи, речи. Само то нам преостаје,“ каже један од Стопардових ликова. Аутор нас подсећа да су праве речи наше последње уточиште – крхке, разбацане, понекад смешне, али увек потребне у покушају људи да разумеју себе и свет.
Софијска премијера извођења комада „Розенкранц и Гилденстерн су мртви“ у режији Бојана Крачолова одиграће се 28, 29. и 30. априла 2025. г. на Великој сцени Народног позоришта „Иван Вазов“. Текст је превела Светла Манева, а стихови из „Хамлета“ су у преводу Александра Шурбанова.
Саставила: Цветана Тончева
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Ани Петрова, Народно позориште "Иван Вазов" - СофијаУ Бугарској се већ годинама у сарадњи са Општином града Софије спроводи пројекат „Кућа за књижевност и превод“, чији је иницијатор Фондација „Следећа страница“. Ове године у резиденцијалном програму Куће за књижевност и превод учествоваће 5 аутора,..
Филм „Човек који није могао да ћути“ је копродукција са бугарским учешћем која је номинована за награду Оскар. Копродукција је настала у сарадњи са Катјом Тричковом из компаније „Contrast Films“ и има шансе да освоји Оскара у категорији најбољи играни..
Камерунска списатељица Џајли Амаду Амал гост је трећег по реду издања манифестације „Ноћ читања“, које се одржава данас, 24. јануара, у Француском институту у Софији, саопштила је издавачка кућа „Ентузијаст“. Амал ће представити свој роман..