Један од најзанимљивијих савремених позоришних редитеља Бојан Крачолов дебитовао је представом „Розенкранц и Гилденстерн су муртви“ Тома Стопарда на Великој сцени Народног позоришта „Иван Вазов.“ Млади бугарски режисер је добитник награде за допринос бугарској позоришној уметности „Аскеер 2017“ у категорији „Звезда у успону“ за представу „Ово НИЈЕ Хамлет“, а номинован је за исту награду 2021. године, за савремену бугарску драматургију. Крачолов је 2024. године одликован Националном наградом за сценске уметности ИКАР, за режију.
Представа „Розенкранц и Гилденстерн су муртви“ је већ играна у Бугарској, али ово је њено прво извођење на сцени Народног позоришта. Егзистенцијалну трагикомедију редитеља и сценаристе Тома Стопарда о подвизима два споредна лика из Шекспировог „Хамлета“ премијерно је извела Оксфордска позоришна трупа на Фестивалу у Единбургу 24. августа 1966. г. Овај полетни старт је тада 29-годишњем Стопарду, аутору још само три дела, дао озбиљан ветар у леђа у светској драматургији. Представа која изврће оригинални Шекспиров текст како би представила ликове, који у оригиналу готово нису постојали, и данас није изгубила своју савременост и привлачност.
Изгнанство и идентитет су међу темама које аутор разрађује и то није случајно. Стопард је рођен 1937. године у јеврејској породици у некадашњој Чехословачкој и заједно с породицом је био принуђен да напусти домовину због нацистичке окупације. Пролазећи кроз Сингапур и Индију, по завршетку рата се породица настанила у Великој Британији. Годинама касније, изјавио је да га је енглеска култура обликовала, а енглески језик му је дао слободу.
Тема егзила – из државе, идентитета, сигурности недвослиног смисла, постала је трајан мотив у његовом стваралаштву. „Речи, речи. Само то нам преостаје,“ каже један од Стопардових ликова. Аутор нас подсећа да су праве речи наше последње уточиште – крхке, разбацане, понекад смешне, али увек потребне у покушају људи да разумеју себе и свет.
Софијска премијера извођења комада „Розенкранц и Гилденстерн су мртви“ у режији Бојана Крачолова одиграће се 28, 29. и 30. априла 2025. г. на Великој сцени Народног позоришта „Иван Вазов“. Текст је превела Светла Манева, а стихови из „Хамлета“ су у преводу Александра Шурбанова.
Саставила: Цветана Тончева
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Ани Петрова, Народно позориште "Иван Вазов" - СофијаУ Софијској градској уметничкој галерији приређена је изложба дела сликара Емила Стојчева. Повод је 90. рођендан уметника који протеклих више од 30 година своје време дели између Париза и Софије и наставља да ствара. Својим јединственим..
Од 4. до 6. марта у Софији се одржава 13. Међународни фото-фестивал – бијенале „Фодар“. Место догађаја је Национална галерија ликовних уметности, а отварање експозиције је вечерас од 18,00 часова. Ове године се за учешће пријавио 801 уметник..
Проф. Георги Дјулгеров је једини бугарски филмски стваралац који се придружује светским филмским уме тницима који су добили специјалну награду FIPRESCI „Платинум”. У 2025. години Међународна федерација филмских критичара и филмских новинара слави..