У срцу некадашње бугарске престонице, Великог Трнова, на самом улазу у чувену Самоводску чаршију, налази се јединствена занатска радионица у којој настају керамичке посуде какве су у време Другог бугарског царства (XII – XIV век) красиле трпезе бољарских породица. Ово мало уметничко уточиште представља живу ризницу традиције, где се техником зграфито – урезивањем украсних цртежа на керамици – стварају дела која оживљавају царски сјај средњовековне Бугарске.
Зграфито керамика, у Бугарској позната и као „трновска керамика“, свој назив дугује чињеници да су остаци таквих посуда у највећем броју пронађени током археолошких ископавања на локалитету Царевец – некадашњем средишту царске моћи. Ова керамика није била доступна обичном народу: користила се искључиво на двору и у домовима бољарских породица. Управо због тога, била је веома ретка па са падом Бугарске под Османско царство крајем XIV века – овај занат потпуно нестаје.
Посуде се израђују од црвене глине, која се након обликовања оставља да одстоји све док не добије потребну чврстину. Потом се накратко потапају у разређену белу глину и поново се остављају да се стврдну. И управо ту лежи права вештина израде зграфито керамике – у осећају за време. Мајстор мора тачно да процени тај кратки прозор од око петнаест минута, током којег је површина спремна за гравирање, како би се добио жељени украс.
Симболи и сликовити мотиви на трновској керамици предмет су бројних научних истраживања, али упркос томе, ова јединствена уметничка традиција и даље остаје недовољно позната широј јавности. За разлику од чувене тројанске керамике, која је постала препознатљив бренд. Трновска керамика се издваја од осталих згафито школа у Европи својим богатим геометријским орнаментима, флоралним мотивима и представама животиња – најчешће орлова, лавова и риба – као и финим ажурима и апликацијама са животињама, уз карактеристичну жутио-зелену колоритну гаму. На посудама из XII–XIV века најчешће су приказиване птице, а нарочито орао, који се у доба Другог бугарског царства сматрао симболом царске моћи. Ова традиција и данас се негује у атељеу породице Нешев у Трнову. „Зато наша керамика допуњује и неке музејске поставке, кроз које се приказује свакодневни живот и култура из периода Другог бугарског царства“, каже Димитар Нешев и додаје:
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Гергана Манчева, Здравка Масљанкова
У школској 2025/2026. години, Холандија, Аустрија, Немачка, Италија и Шпанија су најтраженије дестинације за студирање у иностранству међу будућим студентима из Бугарске. Ово је саопштио Николај Христанов уочи јесењег издања сајма „Глобално образовање.“..
Округли сто посвећен потреби за израдом националног програма за сузбијање гојазности одржаће се данас у Народном собрању. У експертском извештају „(Не?)победива пандемија – гојазност“ се наводи да је Бугарска на петом месту у Европи по гојазности код..
Двадесет четири представе међународних и бугарских уметника, 15 циркуских радионица за децу и одрасле, два концерта и једна изложба – „Краљеви магије“ очекују госте и становнике Софије од 2. до 5. октобра у оквиру новог издања фестивала „Цирколуција!..
Овог викенда у селу Стефаново одржаће се празнични концерт и Фестивал добруџанске бундеве, јавља Општина Добрич. У суботу је празнични концерт..
Бугарски истраживачки новинар Христо Грозев добитник је престижне награде „Новинар године“ европског медијског фестивала PRIX EUROPA, који подржава унија..
Аутентични укуси, музика и стари занати оживљавају дух источних Родопа у самом срцу Софије. Становници и гости бугарске престонице имају јединствену..