У срцу некадашње бугарске престонице, Великог Трнова, на самом улазу у чувену Самоводску чаршију, налази се јединствена занатска радионица у којој настају керамичке посуде какве су у време Другог бугарског царства (XII – XIV век) красиле трпезе бољарских породица. Ово мало уметничко уточиште представља живу ризницу традиције, где се техником зграфито – урезивањем украсних цртежа на керамици – стварају дела која оживљавају царски сјај средњовековне Бугарске.
Зграфито керамика, у Бугарској позната и као „трновска керамика“, свој назив дугује чињеници да су остаци таквих посуда у највећем броју пронађени током археолошких ископавања на локалитету Царевец – некадашњем средишту царске моћи. Ова керамика није била доступна обичном народу: користила се искључиво на двору и у домовима бољарских породица. Управо због тога, била је веома ретка па са падом Бугарске под Османско царство крајем XIV века – овај занат потпуно нестаје.
Посуде се израђују од црвене глине, која се након обликовања оставља да одстоји све док не добије потребну чврстину. Потом се накратко потапају у разређену белу глину и поново се остављају да се стврдну. И управо ту лежи права вештина израде зграфито керамике – у осећају за време. Мајстор мора тачно да процени тај кратки прозор од око петнаест минута, током којег је површина спремна за гравирање, како би се добио жељени украс.
Симболи и сликовити мотиви на трновској керамици предмет су бројних научних истраживања, али упркос томе, ова јединствена уметничка традиција и даље остаје недовољно позната широј јавности. За разлику од чувене тројанске керамике, која је постала препознатљив бренд. Трновска керамика се издваја од осталих згафито школа у Европи својим богатим геометријским орнаментима, флоралним мотивима и представама животиња – најчешће орлова, лавова и риба – као и финим ажурима и апликацијама са животињама, уз карактеристичну жутио-зелену колоритну гаму. На посудама из XII–XIV века најчешће су приказиване птице, а нарочито орао, који се у доба Другог бугарског царства сматрао симболом царске моћи. Ова традиција и данас се негује у атељеу породице Нешев у Трнову. „Зато наша керамика допуњује и неке музејске поставке, кроз које се приказује свакодневни живот и култура из периода Другог бугарског царства“, каже Димитар Нешев и додаје:
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Гергана Манчева, Здравка Масљанкова
Технички универзитет у Софији учествује са својим штандом на сајму у оквиру четвртог издања Глобалног конгреса о одрживом развоју. Догађај се одржава од 16. до 19. јуна у Истанбулу, Турска, објављено је на сајту те високошколске установе...
Тек 6% Бугара води здрав начин живота. Ово су показали резултати испитивања јавног мњења о здравим навикама Бугара, које је спровео истраживачки центар „Тренд“ за потребе компаније Health Metrics. Четрдесет два посто анкетираних изјавило је да..
У оквиру општинских програма за контролу популације паса луталица у земљи у 2024. години ухваћено је 17.603 пса, од којих је 3.778 усвојено, што је скоро 22%. Ово се наводи у Извештају о спровођењу Националног програма за контролу популације паса..
Директор Софијског зоолошког врта Добромир Бориславов је позвао на поштовање закона и одговорно понашање према дивљој природи. У интервјуу БНТ он је..
Навршило се 35 година од оснивања Удружења „SOS Дечја села Бугарска“. Тим поводом, председник земље Румен Радев ће посетити село Дрен, општина Радомир, где..