Беноа Гарболино је пре 27 година решио да промени живот и да оде из Француске, где је рођен, и досели се у Бугарску, следећи своје срце. Повод за то је јасан – његова супруга Сијана, с којом се упознао у француском средњовековном граду Шамбери, где су обоје студирали право. У Бугарској је Беноа основао друштво које нуди правне услуге и саветовање, али је нешто пре краја 2024. г. схватио да је кување његов прави позив и посветио се томе:

„Волим добру храну и добро вино, зато сам решио да организујем кулинарске догађаје. Првобитно сам почео да радим у једној компанији која се бавила увозом вина из Француске и других земаља, али пошто се нисмо баш сложили, кренуо сам својим путем. С пријатељима сам почео да организујем приватна окупљања и славља, за која сам спремао старе, породичне рецепте француске кухиње,“ прича Беноа за Радио Бугарску.

Беноа каже да шампањац није међу производима које би нудио на нашем тржишту, јер у Бугарској већ има довољно увозника, а ово тржиште је веома конкурентно:

„Пре бих желео да радим с мањим породичним винаријама из Француске. Обично њима управљају двоје људи – најчешће, то су родитељ и један од наследника, и они живе од те производње, која варира између 8.000 и 22.000 флаша годишње. И пошто немају могућност да испрате све послове око извоза, ја покушавам да будем тај човек који ће им у томе помоћи.“

Француски телећи гулаш (blanquette de veau) је кулинарско изненађење, које је Беноа спремио за прво приватно окупљање које је организовао код нас. У питању је француско јело које никога не оставља равнодушним, нудећи рапсодију укуса и мириса.

„Свежа и квалитетна телетина је ружичасте боје, а не тамно црвене боје какве је, рецимо, говедина. За ово јело се припрема бујон у који се ставља бели лук, каранфил, црни лук, празилук и шергарепа. Кувају се са месом, с коском, око 2-3 сата. Када се месо скува, бујон се процеди и од њега се прави бешамел сос. Одлично пристаје уз пиринач и добро вино. Можда је управо тај рецепт прославио француску кухињу широм света.“

Број гостију на приватним окупљањима обично се креће између 20 и 35 људи. „Нудим себе“ – каже с осмехом Беноа и додаје: „Једемо укусну храну, пијемо добро вино. Причамо о свему и свачему“:

„Разговарамо о свему, а идеја је да се окупимо око добре хране. Нудим три јела, која гости не могу унапред изабрати и тако имају прилику да пробају нешто ново. Спремао сам салате са алпским сиром, цикорију с орасима и беконом – укусну храну која се веома разликује од онога што Бугари обично воле да једу.“

Упркос томе, француски кувар не мисли да смо толико конзервативни када је реч о различитим укусима и сматра да смо све склонији да пробамо нове ствари:

„Бугари су, пре би се рекло, конзервативнији у погледу саме припреме хране. А за припрему једног доброг јела потребни су нам специјални рецепти, које чувамо у куварима.“

„Има ли ишта укусније од бугарског парадајза, са белим луком, сиром, уз добру бугарску ракију?“ – пита реторички Беноа. Наша брза летња јела, мусака, печене паприке, „фантастично воће и поврће“ – све то чини да се Беноа осећа добро у Бугарској. Однедавно је почео да увози остриге. Иако су код нас још увек слабо познате, у Француској су изузетно цењене, где се могу купити за 6 до 10 евра по килограму, док код нас цена достиже и до 12 лева (6 евра) по комаду.

„Волим лепе ствари!“ – каже наш саговорник додајући да је ствар у томе да знаш где да купиш квалитетне намирнице.

„У Бугарској има много фарми које нуде добре производе. Можда су скупљи, али су зато квалитетни,“ признаје Беноа и саветује нам: „Немојте пити пиво у локалној кафани, већ купујте квалитетније намирнице и кувајте код куће. Видећете да то неће повећати и оптеретити ваш буџет.“

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: приватна архива, Facebook /Benoit Garbolino