Ако вас пут нанесе у западне Родопе, не пропустите прилику да посетите парк „Градиште“- мистично место на путу из Гоце Делчева према Сатовчи и Доспату.

На мање од два километра от села Долно Дрјаново, скрећете десно и улазите у Пејзажни историјски парк. Почиње одмах од асфалтираног пута, где се налазе атракције за децу попут пењалица и зип лајна. Стазу у парку изградила је Општина Грмен средствима из европског програма и иде затвореном рутом по родопском гребену изнад реке Бистрица. У почетку вијуга између стена на гребену, а након блажег успона следи нагли спуст ка реци одатле нас стаза враћа назад до полазне тачке. Успон и спуст трају око два сата лаганог хода.

Хасан Хаџијски, наставник историје у локалној школи, испричао нам је да су се као деца играли међу стенама, али је тек 2000. г. професор математике и физике Тодор Бојаџијев приметио антропогене и зооморфне облике стена и скренуо пажњу да се највероватније ради о светилишту у стени и мегалитској градњи, који су дело праисторијских људи. Уз његову помоћ, 2008. г. су спроведена прва археолошка истраживања, која је водила доц. Анелија Бошкова.

„Најранији слој који су идентификовали био је халколит, датирали су га у период између 5.000 и 4.000 г. пре Христа. Али га, упркос томе, сматрају праисторијским насељем и трачким светилиштем,“ прича г. Хаџијски и наставља: „Након тога су уследила нова истраживања, 2011. г, опет под руководством Анелије Бошкове. Тада су откривени стамбена зграда и трачко светилиште из 7. века пре Христа. У светилишту је пронађена есхара – олтар направљен од фине глине. Анелија Бошкова претпоставља да је у питању увозна глина из Грчке, јер је веома фина, а домаћа глина није имала те карактеристике. На основу тога су научници већ имали разлога да наставе с истраживањима на том локалитету.“

У доба Трачана, у највишем делу гребена, налазила су се три храма. Најисточнији храм, који је уједно и највећи, служио је и као опсерваторија, јер је у стену исклесана звездана мапа. Ту су и репери који показују равнодневнице и солстиције. Објекат још није у потпуности истражен. „До сада је истражено тек 0,1 ха од око 70 ха, колика је укупна површина тог комплекса,“ каже наставник историје.

Вероватно су храмом владали Беси, али су у близини живели и представници другог трачког племена – Сатри. Кроз регион је пролазио и важан пут од Средоземног мора ка Тракији.

„Претпоставља се да је одавде пролазио трговачки пут од Тасоса до Пистиријуса – колоније трговаца са Тасоса код села Ветрен, у близини Пазарџика. Није случајно да су на реци сачувана три моста. Пут је кривудао кроз мостове и водио до Ветрена – истражио сам део који је у нашем крају. Сачувани су калдрмисани делови пута, као и друге друмске грађевине,“ прича Хасан Хаџијски. 

• Људска лица, камене корњаче, жртвеници и „провлачнице“ – „Градиштето“ чува хиљадугодишње тајне

Мештани православне и исламске вероисповести су све до недавно користили тзв. провлачнице (провиралке) верујући да лече разне болести. То је и празноверје и магија. Многе од њих су типични мегалити, који су првобитно имали култно-ритуалну улогу.

„Има их пуно, а људи који су долазили овде кажу да свака од њих има посебну намену – у зависности од болести и проблема за који се тражи решење,“ каже Хасан Хаџијски, који се као дете често провлачио кроз њих. „Највећа међу њима има велики ходник пре суштинског дела кроз који се провлачимо. У објекту је 20 таквих структура, бар сам их ја толико видео. Огромне су, простиру се на великој површини, али су, с друге стране, веома близу једне другима. Постоји много фигура животиња, понајвише оних змајева, али има и фигура водоземаца – на пример, жаба, ту су и ајкуле, китови и друге морске животиње,“ рекао је на крају нашег разговора наставник историје и истраживач завичаја Хасан Хаџијски.

Претпоставља се да је светилиште најинтензивније коришћено у периоду 3-2. век пре нове ере, а најкаснији трагови људског присуства на локалитету „Градиште“ датирају из римског доба.

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Иво Иванов