Аждаја која бљује ватру дочекиваће госте у првом Музеју пегле у Бугарској, али и на Балкану, који ће своја врата отворити 21. новембра у Пловдиву. Она ће охрабривати посетиоце да уроне у свет уређаја који је настао много пре него што су људи добили електричну енергију у својим домовима.

Чим крочите на праг музеја, појавиће се многа питања, каже кустос Регионалног етнографског музеја Грозделина Георгијева:

„Зашто су, рецимо, на некадашње пегле стављане фигуре богова и богиња, петла и ђаволчића, лотоса и симбола Рима - вучице која је отхранила Ромула и Рема?“

Испоставило се да је овај уређај вековима служио не само за пеглање одеће, него и као декорација у дому. Пегла је настала непосредно након што су пећински људи престали да носе крзна и коже, сматрају научници.

„Прве пегле биле су камене плоче које су се стављале у ватру да би се загрејале пре исправљања веша. Касније су их замениле металне пегле на жар,“ прича гђа Георгијева и наставља: „У музеју ћете, такође, сазнати да су је у римско доба израђивали од нетрајног материјала, а о њеном изгледу из тог периода можемо судити само на основу цртежа и зидних слика. Овде ћете видети и једне од најстаријих пегли у источном свету – кинеске пегле, које су коришћене за пеглање свиле од 4. века пре Хр. до средине 20. века. Уз помоћ фотографија, слика и анимације посетиоци ће имати прилику да нешто више сазнају о симболима приказаним на пеглама, на којима се, поред декоративних фигура, могу видети и гравире са приказом брода, аждаје, грифона. Дакле, посетиоцима пружамо прилику да завире у свет симбола, који се представља кроз један наизглед једноставан кућни апарат.“

Прва пегла се на нашим просторима појавила још у праисторијско доба. У 14. веку почели су да их производе од једног комада метала, а у музеју се може видети стари абаџијски алат, тзв. „гуске“ - назване тако због свог облика. Изложбом је у посебној сали приказана историја домаће производње пегли.

„Код нас је популарнија била шведска пегла на жар,“ наставља своју причу за Радио Бугарску Грозделина Георгијева. „Истовремено, неке од фабрика у Казанлаку почеле су да производе пеглу с димњаком за одвођење паре на задњем делу, а не спреда, као што је код енглеског модела. Овим гломазним пеглама исправљане су војне униформе. Пловдив је био лидер у производњи пегли – имао је шест фабрика за производњу пегли на жар, које су се потом спојиле у државну компанију „Балкан.“ Од 1953. године паралелно се користила и електрична пегла.“

И пошто је пегла била вишенаменски уређај, у музеју је издвојен посебан простор у којем посетиоци могу да виде како је у 19. веку почела израда прототипова пегли с украсом, које су служиле и као кутије за цвеће, јаја или писма. Слични порцелански уређаји, на пример, продавали су се у продавницама сувенира, јер су људи открили да зраче сопственом лепотом и лепа су декорација. Друга занимљива чињеница је да пегла дуги низ година није била „женски“ апарат, углавном због своје тежине која је понекад достизала и до 10 кг. А да ли то значи да су се о томе бринули мушкарци?

„Наравно, наше абаџије и терзије су били мушкарци, јер би жени било веома тешко да рукује тзв. 'гуском',“ одговара Грозделина Георгијева. Накада су постојале различите пегле које су се користиле у зависности од одевних елемената.

„Тако имамо пеглу за панталоне, за кравате, чипку,“ набраја кустос музеја и наставља: „Пегла је неизоставно повезана не само с тканином, већ и с развојем одевних модела. И ако су код нас у 17. веку људи носили ношње и није било потребе за пеглама за фино пеглање, јер нису успевале да исправе грубо сукно, у Француској и Аустроугарској су се носиле раскошне хаљине с чипкастим крагнама и елегантна мушка одела. Зато можемо рећи да је пегла уско повезана с модом.“

Читава хронологија – од камених плоча до најсавременијих апарата за пеглање паром, може да се испрати у просторима музеја, који је као неким чудом настао у Пловдиву. Његова прича почела је једном старом пеглом на жар пронађеном на улици, са декоративним рељефом главе богиње Атине Паладе.

„Сликар Димитар Добрев, који је наш донатор, главни је „кривац“ за оснивање Музеја пегле, чиме смо остварили његов дугогодишњи сан,“ каже Грозделина Георгијева и наставља: „Пре много година Димитров је био импресиониран овим наизглед једноставним апаратом, видевши у њему уметничко дело. Фигура главе Атине Паладе израђена је толико детаљно да се могу видети њене локне, очи и шлем на њеној глави јер је то богиња која се родила из Зевсове главе, она није само богиња мудрости већ је и заштитница женских занимања попут ткања. Димитар Добрев је покупио стару полураспаднуту пеглу, поправио ју је и ставио дршку. И тако је све почело. Четири деценије сакупљао је старе пегле у нади да ће једног дана добити свој дом. И добиле су га. У последњих годину дана звао нас је да нам каже да је сакупио још неколико апарата, а на моје речи да не треба више, одговарао је: „Кад човек види нешто лепо, једноставно не може да се суздржи.“

• Колекционар пегли – сликар Димитар Добрев из Пловдива

Нажалост, Димитар није дочекао да види остварење свог сна – Музеј пегли у коме је захваљујући њему изложено више од 1.200 реликвија из целог света.

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Регионални етнографски музеј – Пловдив, btvnovinite.bg