Композитор Парашкев Хаџијев (1912 – 1992), кога су често називали „бугарским Вердијем“ или „бугарским Пучинијем“, одавно је општепризнати класик домаћег оперског стваралаштва. Наш најпродуктивнији аутор музичко-сценских дела оставио је за собом укупно 21 оперу, 6 оперета, 3 мјузикла и 1 балет, који су изведени преко 150 пута на домаћим сценама, као и у најмање десет европских земаља – Русији, Румунији, Пољској, Чешкој, Немачкој, Белгији...

Хаџијев, „талентовани стваралац, који је имао богату машту, огромну културу и задивљујућу способност за рад“, како је о њему написао наш истакнути музиколог Љубомир Сагајев, је дао огроман допринос бугарској музичкој култури. У основи његових најпопуларнијих опера су позната бугарска књижевна дела (као што су „Луд делија“ Пенча Славејкова, „Албена“ Јордана Јовкова или „Мајстори“ Рача Стојанова). Његов музички језик је јасан и приступачан, сценска радња – интензивна и рељефна, али изнад свега је његова типична мелодика – пластична и изражајна, јединствена по лепоти и емотивности, са одличним познавањем људског гласа.

Дана 11. априла 1957. године у Музичком позоришту у Софији одржана је премијера његове прве опере – „Било једном“ или „Кроз девет села у десетом“ са комично-бајковитим либретом Павла Спасова. Ова премијера стигла је пет година након прве оперете Хаџијева – „Дељана“, која је оштро критикована и после 12 извођења у пуним салама скинута са сцене не због музике, већ због либрета (који је написала Вера Дамјанова) и интрига у високим ешалонима власти. Официоз „Работническо дело“ („Радничко дело“) је објавио љутити чланак против оперете под насловом „Штетно дело“.

Три године након „Дељане“ на сцени Музичког позоришта постављена је његова друга оперета – лирска „Ајка“, која је остварила заслужени успех. Охрабрен, композитор је створио своју прву оперу. Атрактивна и приступачна, она је стекла популарност и у наредне две деценије извођена је на свим бугарским музичким сценама – у Софији, Пловиду, Варни, Русеу, Старој Загори, Сливену, Бургасу, Пазарџику и Великом Трнову. Њена премијера била је 30. октобра 1960. године у позоришту „Фридрих Волф“ (данас Landestheater Neustrelitz) у Нојштрелицу, коју је у потпуности реализовала немачка екипа.

„Било једном“ доноси причу о лепој Калини, коју је запросио Радојко, који живи „кроз девет села у десетом“. Њен отац пристаје, али се мајка противи и заклиње ћерку да пуних девет година не изусти ни речи, чак и пред својим мужем. После венчања, Радојко, који много воли своју жену, узалуд покушава да је „излечи“ уз помоћ исцелитеља, врачара, па чак и фантастичног циганског ритуала. Тек у четвртом чину у село стиже легендарни фолклорни тандем – Лукави Петар и Настрадин Хоџа. Њих двојица се кладе ко ће решити проблем „неме“ Калине. Након неуспешних  магија Настрадина Хоџе, Лукави Петар изјављује да је једини начин да Радојко узме другу жену. Изабира једну од сеоских девојака и тек тада, престрављена да ће изгубити свог вољеног, Калина заборавља на заклетву и проговара. Кроз арију на крају другог чина, јадна млада жена исказује своју патњу. Арија је врхунски тур де форс композитора, који савршено познаје могућности колоратурног сопрана.

Арија Калине је омиљена концертна тачка многих бугарских сопрана. Њена најубедљивија интерпретација је она познате солисткиње Софијске опере Елене Стојанове са Симфонијским оркестром БНР, под диригентском палицом Руслана Рајчева. Снимак је из 1988. године.

Фотографије: ubc-bg.com, лична архива Људмиле Хаџијеве, Facebook/Parashkev Hadjiev, wikiwand.com

Превела и објавила: Албена Џерманова