Ако док шетате центром Софије неко вас скоро неприметно ушкљоца … није искључено да то буде Вихрен Георгијев. Пре неко време је створио Фејсбук страницу „People of Sofia” (“Људи Софије“) позајмивши идеју од популарне странице „Humans of New York” („Људи Њујорка “). Његова пасија је да фотографише људе на софијским улицама, а идеја о страници на фејсу је настала спонтано. Досада је добила више од 92 хиљаде лајковања. Лични албум „People”, који садржи Вихренове слике снимљене на улици, био је први корак ка остварењу овог подухвата. Он има такође и сопствени веб-сајт. Одакле му та љубав према фотографији?

„Још од малена сам заљубљен у фотографију. Редовно сам посећивао часове школске фотографске секције. А потом подуже времена ништа нисам снимио. Чак нисам имао ни фото-апарат. Пре десетак година почео сам се бавити аматерском фотографијом. Сада, када одржавам страницу "People of Sofia",осећам се већ одговорнијим, јер људи очекују да редовно постављам фотографије.“

Ако погледате страницу, учиниће вам се да повећи тим ради на њеном одржавању, снимању, обради слика и тд. Веровали или не Вихрен се сам сналази у свему томе, уз то ово му није главни посао. Више воли да ради самостално, јер се боји креативних размимоилажења до којих неизбежно долази у тимском раду. Скоро увек има код себе фото-апарат, а слике никад не планира. Оне су плод интуитивног тока слободног стваралаштва и моменталних емоција.

Рад на одржавању странице „People of Sofia“ ме је учинио стрпљивијим, уравнотеженијим, зато што пре тога није било реткост да западнем у неку крајњост. Сада више размишљам о људима, о ономе што их занима или како се осећају. Обраћам већу пажњу на детаље. Ми, Бугари нисмо баш добри у детаљима. За многе од нас је карактеристично црно-бело размишљање, скоро све интерпретирамо без нијанси. Као што не постоји апсолутна истина, исто тако не можеш да поуздано знаш ко је какав. У једној ситуацији се човек понаша на један, а у другој на друкчији начин. Бугари су исувише категорични у својим оценама. Зато и изражавамо непрецизне и екстремне ставове када коментаришемо понашање људи. Волимо моралне категоризације што је у сваком случају неправилно.“

Поред бројних фанова и њихових позитивних коментара, на Феjсбуку

се понекад оглашавају и хејтери. Када сам окачио фотке са прошлогодишњег Прајда наишао сам на негативне коментаре и критике неке вероватно унапред организоване групе хејтера. Вихрен сматра да то није ред и увек се односи са поштовањем према људима, цени њихове индивидуалне вредности и изборе. Досад никад није ушао у свађу са неким кога је сликао на улици, свега неколико људи га је замолило да скине њихове фотографије са странице. Млади мушкарац гледа на фотографију као на уметност и начин да сачува успомене, детаље и емоције, јер слике упијају атмосферу града.

„Била ми је одувек жеља да се слика допадне ономе, кога сам случајно ушкљоцао на улици. Свака фотографија има јединствен шмек и ма да ми се понекад хтело да ставим неку која ми се чини добра, ако проценим да човек на њој не изгледа добро, не објављујем је. Увек са поштовањем приступам према људима. Многи су ове моје фотографије изабрали за профилске слике и то већ говори само за себе.“

За разлику од „Људи Њујорка“, “Људи Софије“ не акцентује пажњу на портретне фотографије, него на спонтане тренутке у свакодневном животу Софијаца. Кратки интервјуи Вихрена са личностима које му се учине занимљиве одлично допуњују слике и обогаћују колекцију емоција у којој се огледа атмосфера града. Страница „Људи Софије“ је већ прерасла у књигу која осликава градски амбијент, уз мноштво фотографија људи и ситуација, али се опредељује углавном за личне историје Софијаца и гостију главног града.

Превела: Ана Андрејева