Терористички напади у срцу Европе ставили су на пробу вредности ЕУ у сфери демократије, правног реда и толеранције. Европљани су забринути за своју безбедност и све чешће подржавају националистичке и популистичке формације. У одговор на ову забрињавајућу тенденцију, Унија израђује Глобалну стратегију заједничке спољне политике и политике безбедности која треба да буде одобрена на предстојећем самиту у јуну.
„Да би био успешан, тај документ не треба да буде производ бриселске бирократије. Због тога приређујемо укупно 14 дискусија у државама ЕУ“, изјавио је у понедељак Антонио Мисироли, директор Института за безбедносне студије Европске уније, приликом отварања дискусионог форума у Софији. По њему Европљани треба да издвоје више средстава за одбрану и то питање постаје све актуелније последњих месеци. „Борба против тероризма и успостављање сајбер безбедности су теме са којима се можемо снаћи само заједно. Томе треба да додамо и теме о миграцији и обезбеђењу граница“, подвукао је Мисироли и додао:
„Сви ти догађаји у некој мери утичу на израду нове глобалне стратегије која тежи да успостави комплексни баланс и да одговори потреби за стратегијом која би била корисна бар 3-4 године. Та стратегија треба да води Европску унију. Међутим, она треба да буде и актуелна, да одговара изазовима данашњице и да води и грађане. То је по мени главни изазов са којим су суочени аутори нове безбедносне стратегије Европске уније.“
Безбедност постаје главна тема када је угрожена. У току подужег историјског периода Европа није била суочена са питањем о безбедности, тако да ни потреба за израдом стратегије није била на дневном реду. У годинама Хладног рата Европа је била део дуалистичког модела са јасним границама и њена је безбедност била гарантована нуклеарним кишобраном САД.
„Тај модел је био избалансиран“, подвлачи социолог Огњан Минчев са Института за регионална и међународна истраживања у Софији.
„Деценије мирне коегзистенције и мањка изазова по безбедност су васпитале низ генерација у духу мира, пацифизма и непостојања било какве неопходности размишљати о безбедности, јер је она била датост. Данас Европа је унија националних држава која у важним политичким и стратешким аспектима није изградила своје јединство. Знатан део европских интереса се формира и брани на националном нивоу. Управо због тога је веома тешко изградити заједнички политички и стратешки интерес.“
Према проф. Динку Динкову са Катедре за међународне односе Универзитета за националну и светску привреду, Европска унија има акутну потребу за преиспитивањем реалности данашњег света.
„Ако игнорише те реалности, Европска унија може да створи још један бесмислени документ“, сматра проф. Динков. И наставља:
„Снагом Уговора из Мастрихта Европска унија је политичка, економска, монетарна, ма каква унија, али не и безбедносна. Пре него што ћемо разрадити нову глобалну стратегију за идућих 10-15 година, ми треба да размислимо шта се дешава у Европској унији. Оци оснивачи су оцртали један оквир, а данашње генерације смо спремне да лаке руке ставимо крст на њихове идеје о својеврсном негирању националне државе. То је највеличанственија европска идеја, али је она Европи донела и много зла и катаклизама. Не смем да изустим то гласно, посебно сада, када се у Европској унији „вихоре“ свакојаки национални егоизми.“
Према бугарским аналитичарима Европа је суочена са преиспитивањем политичких категорија „лево“ и „десно“. Увек када постоји опасност по безбедност препород доживљавају конзервативци и националисти. Али је претња по уједињену Европу у чињеници да њихово место у политичкој дебати данас заузимају бесни популисти. Изградњом зидова и затварањем националних држава они, међутим, нападају последице, а не узроке повећане несигурности у Европи.
Превод: Александра Ливен
Пре наставка конститутивне седнице парламента данас је лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов рекао да ће он и његова партија „покушати да распетљају чвор”. Коалиција ГЕРБ-СДС је повукла номинацију Раје Назарјан за председника парламента. У осмом..
Проруски кандидат води на председничким изборима у Румунији У првом кругу председничких избора у Румунији, на којима је излазност била већа од 52%, изненадила је победа независног кандидата Калина Ђорђескуа са 22,94% подршке, што није било..
Истиче рок за спречавање могућности да Борислав Сарафов преузме место државног тужиоца, као и за изгласавање буџета, изјавио је за БНТ Ивајло Мирчев из „Демократске Бугарске”. Он је нагласио да ће се странка понашати одговорно према бугарским..
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива..
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног..