Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

ЕУ покушава да преиспита своју безбедносну политику

БНР Новини
Фотографија: ЕПА/БГНЕС

Терористички напади у срцу Европе ставили су на пробу вредности ЕУ у сфери демократије, правног реда и толеранције. Европљани су забринути за своју безбедност и све чешће подржавају националистичке и популистичке формације. У одговор на ову забрињавајућу тенденцију, Унија израђује Глобалну стратегију заједничке спољне политике и политике безбедности која треба да буде одобрена на предстојећем самиту у јуну.

„Да би био успешан, тај документ не треба да буде производ бриселске бирократије. Због тога приређујемо укупно 14 дискусија у државама ЕУ“, изјавио је у понедељак Антонио Мисироли, директор Института за безбедносне студије Европске уније, приликом отварања дискусионог форума у Софији. По њему Европљани треба да издвоје више средстава за одбрану и то питање постаје све актуелније последњих месеци. „Борба против тероризма и успостављање сајбер безбедности су теме са којима се можемо снаћи само заједно. Томе треба да додамо и теме о миграцији и обезбеђењу граница“, подвукао је Мисироли и додао:

„Сви ти догађаји у некој мери утичу на израду нове глобалне стратегије која тежи да успостави комплексни баланс и да одговори потреби за стратегијом која би била корисна бар 3-4 године. Та стратегија треба да води Европску унију. Међутим, она треба да буде и актуелна, да одговара изазовима данашњице и да води и грађане. То је по мени главни изазов са којим су суочени аутори нове безбедносне стратегије Европске уније.“

Безбедност постаје главна тема када је угрожена. У току подужег историјског периода Европа није била суочена са питањем о безбедности, тако да ни потреба за израдом стратегије није била на дневном реду. У годинама Хладног рата Европа је била део дуалистичког модела са јасним границама и њена је безбедност била гарантована нуклеарним кишобраном САД.

„Тај модел је био избалансиран“, подвлачи социолог Огњан Минчев са Института за регионална и међународна истраживања у Софији.

„Деценије мирне коегзистенције и мањка изазова по безбедност су васпитале низ генерација у духу мира, пацифизма и непостојања било какве неопходности размишљати о безбедности, јер је она била датост. Данас Европа је унија националних држава која у важним политичким и стратешким аспектима није изградила своје јединство. Знатан део европских интереса се формира и брани на националном нивоу. Управо због тога је веома тешко изградити заједнички политички и стратешки интерес.“

Према проф. Динку Динкову са Катедре за међународне односе Универзитета за националну и светску привреду, Европска унија има акутну потребу за преиспитивањем реалности данашњег света.

„Ако игнорише те реалности, Европска унија може да створи још један бесмислени документ“, сматра проф. Динков. И наставља:

„Снагом Уговора из Мастрихта Европска унија је политичка, економска, монетарна, ма каква унија, али не и безбедносна. Пре него што ћемо разрадити нову глобалну стратегију за идућих 10-15 година, ми треба да размислимо шта се дешава у Европској унији. Оци оснивачи су оцртали један оквир, а данашње генерације смо спремне да лаке руке ставимо крст на њихове идеје о својеврсном негирању националне државе. То је највеличанственија европска идеја, али је она Европи донела и много зла и катаклизама. Не смем да изустим то гласно, посебно сада, када се у Европској унији „вихоре“ свакојаки национални егоизми.“

Према бугарским аналитичарима Европа је суочена са преиспитивањем политичких категорија „лево“ и „десно“. Увек када постоји опасност по безбедност препород доживљавају конзервативци и националисти. Али је претња по уједињену Европу у чињеници да њихово место у политичкој дебати данас заузимају бесни популисти. Изградњом зидова и затварањем националних држава они, међутим, нападају последице, а не узроке повећане несигурности у Европи.

Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Данијел Лорер и Јавор Божанков

НП захтева оставке двојице посланика који нису подржали кандидатуру Силвија Кирилова

Партија „Настављамо промену” (НП) затражила је оставке двојице својих посланика, Данијела Лорера и Јавора Божанкова, због тога што нису подржали кандидатуру Силвија Кирилова за председника Народног собрања. Ово је на својој Фејсбук страници објавио..

објављено 28.11.24. 16.50

Седми неуспешан покушај избора председника Народног собрања Бугарске

Народно собрање Бугарске, на рекордно дугом заседању, које је почело пре 18 дана, поново није успело да изабере председника Парламента. У седмом покушају, ниједан од кандидата није добио довољну подршку, а најближи је био најстарији посланик, Силви..

објављено 28.11.24. 15.36

Дељан Пеевски: Саставићу владу ако ми се пружи прилика

Лидер покрета „ДПС – Нови почетак“ Дељан Пеевски изјавио је да је спреман да преузме премијерску функцију ако његова странка добије поверење грађана. „Када будемо прва странка, ја ћу формирати владу“, поручио је Пеевски у изјави новинарима у кулоарима..

објављено 28.11.24. 14.41