Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Браћа Митеви: „Певање за нас је дружење, живот и повод за радост и понос“

Фотографија: лична архива

Ако тражите архаични звук шопске дијафоније, открићете га у јединственим песмама браће Владимира и Митка Митевих из Софијског села Владаја. Они певају заједно одмалена, а као професионални дует наступају већ 45 година. Њихове стилски осмишљене интерпретације одушевљавају слушаоце широм света, а изазивају и радозналост стручњака. Репертоар им је својеврсна музичка енциклопедија традиционалног календара њиховог родног села. Крајем миленијума двојица су се снимила у филму посвећеном невероватним могућностима људског гласа редитеља Петка Радилова, где су сцене са њиховим извођењем пропраћене натписом „Браћа Митеви – уникати“. „Уникати“ је наслов и њиховог другог самосталног албума. Од око две године певачи су ограничили своје сценске наступе, али њихове песме и даље привлаче интересовање младих певача, као и истраживача.

Владимир и Митко Митеви су представници Граовске фолклорне подобласти Шопског краја. Верна древној народној култури браћа не само певају, него су и врсни плесачи, чувари локалних обреда и обичаја. Као чланови Владајског читалишта „Светлина“ они су домаћини фестивала „Породична веза у фолклору“, а у склопу фестивала „Мост генерација“ у Трговишту предају певање на Граовски начин ученицима и студентима музичких школа и универзитета из целе земље.

О тајнама граовског двогласа браће Владо Митев каже: „Ми с братом нисмо имали толико разговора, колико смо заједно песама отпевали. За нас је музика свакодневица, нешто попут ходања и говорења. Певање је начин комуникације, постојања. Када запевамо чак се не договарамо коју ћемо песму извести, толико смо повезани да се све дешава некако спонтано. И већ 45 година одолевамо модерним тенденцијама, савременим музичким жанровима и чувамо најсавршенији аутентични начин певања. Стога веома држимо до учешћа на сабору у Копривштици, јер је за нас то место оличење правог бугарског духа. Тамо нас увек одликују златним медаљама. Добили смо и награду на еминентном Фестивалу народних инструмената и песама „Пеце Атанасовски“ у Македонији. Награђени смо и на Фестивалу певачког фолклора подунавских земаља у Ђурђу, Румунија. А у Београду група стручњака је направила са нама један експеримент – да им по њиховом избору запевамо песме које су типичне за поједине празнике с обредног календара нашег краја и остали су задивљени да знамо аутентичне песме за све празнике. Десило се то на форуму посвећеном дијафонији у балканском фолклору, где смо одлично наступили. Наше гласове знају и у Лондону, наставља Владо Митев, а захваљујући једном истакнутом светском импресарију – Џо Бојду и концертима на којима смо певали заједно са Кејт Буш, триом „Бугарка“ и групом „Балкана“. И тамо смо стручњацима показивали шта све може бугарски глас, оно јединствено „љуљање“ тона. Дивили су се како толико дуго држимо дах. А једна турска фолклористкиња је рекла: „Њих двојица су се тако сложила да рађају хармонију – то је невероватно, то је фантастично!“


Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20