До јуна ове године треба да буде готов нацрт националног програма бугарског председавања Саветом Европске уније. То је изјавила потпредседница владе Деница Златева на конференцији одржаној у Софији у организацији фондације „Фридрих Еберт,“ Удружења дипломата Бугарске и Института за економске и међународне студије. Коначна верзија документа биће готова уочи преузимања председавања које почиње у јануару догодине. Једна од важних за Бугарску тема је Црноморски регион.
Црноморски регион је тачка пресека интереса Европске уније, НАТО пакта и Русије, што је већ само по себи довољно да му се посвети више пажње. Тај део Европе је одувек привлачио геополитичке интересе великих сила, а након приступања Бугарске и Румуније пре 10 година Европској унији знатно је порастао и интерес страних инвеститора за улагања у регион.
Потпредседница прелазне владе Деница Златева која је задужена за припрему Бугарске за њено прво председавање Саветом ЕУ ставила је посебан акценат на значај Црноморског региона за ЕУ:
„Ни за кога није тајна стратешки значај Црноморског региона за ЕУ, што је потврђено и уласком Бугарске и Румуније 2007. у Заједницу. Овим чином је Црно море делом постало унутрашње за Унију море.“
Ту чињеницу је потврдио и Георги Пирински, бивши министар спољних послова Бугарске, а данас посланик у Европском парламенту.
По његовим речима, ЕУ све интензивније разматра могућност заједничке политике одбране. С обзиром на план НАТО за повећање буџетских трошкова за одбрану, дугогодишњи дипломата сматра да је све то потребно, али је једнострано и залаже се за постизање дипломатског решења за конфликте у региону:
„У Црноморском региону има довољно претпоставки које би могле да послуже као основ за развој дипломатских иницијатива за смиривање растућих тензија и супротстављања. Убеђен сам да ће питање Црноморског региона које ће Бугарска за време свог председавања ставити на дневни ред ЕУ бити од великог значаја и током аустријског (у другој половини 2018) и румунског председавања (почетком 2019). Пошто је та тема више него актуелна и крајње је време да се њоме озбиљније позабавимо.“
Црноморски регион је увек био тачка сусрета на различитим нивоима, нагласио је Љубомир Кјучуков, шеф Института за економске и међународне студије у Софији. По њему, приликом решавања конфликата расправа ретко кад излази ван трагања за кривцем. Оно што је, по његовим речима, типично за регион јесте:
„Велики број замрзнутих двостраних сукоба и зона реалних оружаних сукоба, такође велики број оружја и пре свега директна линија конфронтације типа Хладни рат. За разлику од земаља које се непосредно граниче са Русијом Бугарска и већина земаља из ЈИЕ ризике по своју безбедност не виде толико у директној агресији са истока, колико у погоршаној безбедносној ситуацији после конфронтације Русије и НАТО. А то земље из ЈИЕ чини рањивијим на директне претње по њихову безбедност као што су тероризам, радикални ислам, нестабилност на Блиском истоку и миграциони притисак.“
Према Љубомиру Кјучукову, Русија нема потенцијал да земљама из ЈИЕ понуди алтернативу. А у закључку је данашњим европским лидерима препоручио да се присете историје која категорично показује да је паметније преговарати него ратовати са Русијом.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Фондација „Фридрих Еберт“ и БГНЕСЛидер покрета „ДПС – Нови почетак“ Дељан Пеевски изјавио је да је спреман да преузме премијерску функцију ако његова странка добије поверење грађана. „Када будемо прва странка, ја ћу формирати владу“, поручио је Пеевски у изјави новинарима у кулоарима..
Председник странке ГЕРБ, Бојко Борисов, изјавио је да формула за успостављање стабилне редовне владе подразумева подршку странака ГЕРБ-СДС, „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ), „БСП – Уједињена левица“ и „Постоји такав народ“ (ИТН)...
Из коалиције “Демократска Бугарска“ су предложили коалицијама ГЕРБ-СДС и "Бугарска социјалистичка партија – Уједињена левица“, да током седмог покушаја избора председника парламента по 7 њихових посланика и 7 посланика из редова „Демократске Бугарске“..
Коалиција ГЕРБ-СДС упутила је позив за "експертски разговор" о састављању владе странкама „Демократска Бугарска“ (ДБ), „Постоји такав народ“ (ИТН) и..