Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Славка Секутова: „Много сам песама отпевала, много сам радости пружила, али и много љубави добила“

Фотографија: архив

Наша позната певачица народних песама из Граовског краја (специфичне подобласти тзв. Шоплука) Славка Секутова је у нашој музичкој баштини оставила дивне обрасце тзв. „граовског певања“ које се истиче по специфичној вокалној техници, а карактеристично је за подручје Перника, Радомира и Брезника. Она је једном приликом рекла: Не могу речима да опишем то наше певање које се посебно огледа у сватовским песмама. Све долази из душе и срца“.

Славка Секутова је рођена у Софији, али је детињство провела у селу Беренде, у околини града Радомира, у великој породици у којој се певало и свирало. Године 1951. учествовала је у раним јутарњим програмима Бугарског националног радија где је уживо изводила песме из Граовског краја. На кратко време певала је у Националном фолклорном ансамблу „Филип Кутев“ још у првим годинама после његовог оснивања. Од 1953. године иде својим певачким путем. Са групом „Наша песма“ певала је по селима и градовима код нас – у читалиштима, на трговима. Људи су волели да је слушају, а у Радомирском и Брезнишком крају, кад би је чули, мештани би поносно рекли: Пева наша Славка“.

Ове године Славка Секутова је прославила свој 90. рођендан. Желимо јој здравље и дуговечност, да би се још дуго радовала својој породици за коју раније, у активним певачким годинама, због својих наступа и других певачких обавеза често није имала онолико времена колико би желела.

Рођена сам у Софији, али су моји родитељи сељаци – прича народна певачица. – Нису могли да се уклопе у градски живот и вратили се у село. Тада сам имала 2 године. Моје најлепше успомене су из сликовитог села Беренде. Тамо сам од свог оца научила доста песама. Он је природан таленат – свирао је на виолини и ћеманету. Моја браћа су свирала на тамбури и виолини. У нашој кући се увек певало све до оног дана када сам изгубила мајку. Тада је мој отац решио да поново живимо у Софији. Учествовала сам на аудицији на Радију и одобрили су ме. Тада се у радио-програмима певало „уживо“ – било је то 1948. године. Тако је почела моја каријера. Једном је код мене дошао Борис Машалов – велики бугарски народни певач и рекао ми: „Хајде да направимо групу „Наша песма“ да би људи који нас слушају на радију могли и да нас виде.“ Тако је све кренуло. Нема места које нисам посетила. Много сам песама отпевала, много сам радости пружила, али и много љубави добила од публике. Путовала сам са Митом Стојчевом, Борисом Машаловим, Ђурђом Пинђуровом, Лалком Павловом, Ратком Кушлевом и др. Имам прелепе успомене. Обилазили смо и граничне карауле, а војници су нам поклањали бршљан и цвеће које су они брали. А у иностранству просто не знате колико воле наше песме. Кажу да је публика у Енглеској хладна. Али на нашим концертима она нам је бурно аплаудирала. Свугде су нас дочекивали с великим поштовањем. Наше песме допиру до срца када се певају срцем. Када певам замишљам разне слике. Док певам лагане песме видим тугу и плач у очима људи, а док певам веселе песме видим радост у очима и осмехе.“

Превод: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20