Програм за иностранство БНР – данашњи Радио Бугарска, је настао 16. фебруара 1936. године - само 13 месеци пошто је радиодифузија код нас прешла у државну својину. Истог дана је Бугарски национални радио, који се тада звао „Радио Софија“, покренуо емитовање. Била је недеља – први пут је на кратким таласима емитован јутарњи програм који се чуо у Европи, Северној Африци и Северној Америци.
Документи сведоче да је пре 84 године Програм за иностранство Бугарског националног радија eмитован прво на есперанту, а после – 1. маја 1937. године – почело је редовно емитовање програма на француском, немачком, енглеском и италијанском језику /пет пута недељно/. Године 1938. је успостављен нов облик насловљен “Специјални програми за одређене европске земље”. Специфично за ове програме је било то што су они унапред промовисани у земљама којима су били намењени. Промовисање је било поверено нашим легацијама и привредним коморама у иностранству, а у томе су помагале и локалне радио-станице и штампа.
Друга занимљива чињеница из историје Радио Бугарске је та да је после смене режима 9.09.1944. године емитовање програма на бугарском језику обустављено. Обновљено је тек крајем 50. година 20. века. У то време је садржај био намењен претежно бугарским емигрантима у Северној и Јужној Америци.
У периоду 1945-1950. године на националном програму Радио Софије су биле вести у трајану од 10 минута на румунском, српскохрватском, грчком и турском језику, а после је почело и емитовање програма на турском, српскохрватском, грчком, албанском, шпанском, португалском, арапском, руском језику…*
Године 1992. Програм за иностранство БНР је добио своје данашње име: Радио Бугарска, а од маја 2004. г. његова екипа одржава и ажурира интернет странице на 11 језика, на сајту БНР.
Редакција на српском језику некада:
слева на десно /седе/ Александра Ливен, Ксенија Иванова, Стефан Стојанов, Катерина Манолова, Игнат Виденов и Албена Џерманова; /стоје/ Марија Станчева, Победа Косева, Јордан Петров, Марина Бекријева, Марија Василева и Ана Андрејева
Поред позитивних промена екипа Радио Бугарске се у новом миленијуму суочила са низом проблема: 2012. је обустављено емитовање на кратким и средњим таласима; 2016. је угашена редакција на арапском језику; 2017. је обустављено 24-часовно емитовање дигиталног програма преко интернета (streaming) на бугарском, енглеском, шпанском, немачком, француском, руском, српском, грчком, турском и албанском језику; предложено је преструктурисање Радио Бугарске односно „редуковање“ броја редакција – план је био да остану само редакције на турском, руском и енглеском језику.
Ова последња идеја је, међутим, изазвала снажан отпор новинара, који је наишао на подршку међународних организација новинара, државних институција код нас, дипломатских мисија, европских посланика, бугарских медија у иностранству…
Нудимо вам кратак избор из тонског архива БНР – присетимо се гласова колега и неких наших најавних шпица.
Данас Радио Бугарска наставља да прати своју мисију – да свакодневно пружа објективне и поуздане информације из Бугарске и о Бугарској и да тиме доприноси формирању имиџа наше земље у свету, да преко информација помаже бугарској дијаспори и нашим сународницима чији матерњи језик није бугарски.
Пред екипом Радио Бугарске сада је амбициозан задатак да продуби везе са нашим сународницима расутим по свету и онима који Бугарску носе у својим срцима и да их привуче за сараднике. Програмске намере Радио Бугарске садрже многе нове облике пружања информација и надамо се да ћемо их вам ускоро представити.
Радио Бугарској желимо срећну 84. годишњицу!
А вама се, поштовани слушаоци, драги пријатељи, и овом приликом захваљујемо на интересовању за наш рад и на подршци!
* У тексту су коришћени подаци о историјским чињеницама које је истраживао и описао Божидар Методијев, новинар и кустос музеја.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиje: архива
Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
У Регионалном природњачком музеју у Пловдиву одржава се тродневни „Ледени фестивал“ који траје до 15. децембра. Фестивал је посвећен Светском дану..
Зоолошки врт у Старој Загори добио је нове становнике – три женке огрличастог пекара и мужјака смеђег капуцина по имену Лучо. Животиње су пристигле из..
Најновија туристичка атракција у главном граду Бугарске, „Трамвај 83“, који припада општинском предузећу „Туризам“, биће званично отворена данас уз..