Сунце, које су људи обожавали од дубоке древности, је извор живота, оно се сваке године поново и поново рађа, поново се рађа и природа. Под чудотворним сунчевим зрацима сазревају усеви, „пече се“ жито, расту новорођене животиње, а људи дочекују и испраћају појаву сунца са захвалношћу и надом да ће се поново радовати његовој благодатној моћи.
Сунце је светлост, а светлост симболизује и добро, знање, духовност. Његов округли облик као симбол божанственог видимо и у начину на који су наши преци градили своја насеља. И хлеб је округлог облика… Хлеб наш насушни је не само неизоставни део трпезе, обичаја и живота Бугара. Свим предметима који се користе у припреми хлеба приписује се његова магична моћ. Међу њима је и сито, које је такође округлог облика и о којем се пева у народним песмама. Сито је заузело битно место у животу Бугара. Сам назив се на бугарском језику доводи у везу са речима сит и ситост, а отуда и са имањем, благостањем.
Сито је део различитих обичаја и обредних пракси, помоћу њега се гата, праве се и скидају магије. О ситу у песмама, обичајима и магичним праксама нашег народа прочитајте и чујте ОВДЕ.
Саставила: Албена Безовска
Превела: Албена Џерманова
Данас се навршава 105 година од рођења академика Валерија Петрова – песника, приповедача, сценаристе, драмског писца и врсног преводиоца. Рођен 22. априла 1920. године у Софији, као Валери Нисим Меворах, Петров је по образовању био лекар –..
Фарбање јаја је из древности неизоставни део најважнијег хришћанског празника – Ускрса. Прво јаје се фарба у црвену боју. Православна црква је одувек црвену боју повезивала са Исусовом крвљу и Његовим страдањем на крсту, а јаје је симболизовало Његово..
У Бугарској постоје четири пролећна народна обичаја, за које се верује да штите младе девојке од бројних незгода. То су Бỳенек, Лазарице, "кумичене", "Мара Лишанка" . Изводили су се у данима око Ускрса , а у себи садрже елементе древне обредне..