Сунце, које су људи обожавали од дубоке древности, је извор живота, оно се сваке године поново и поново рађа, поново се рађа и природа. Под чудотворним сунчевим зрацима сазревају усеви, „пече се“ жито, расту новорођене животиње, а људи дочекују и испраћају појаву сунца са захвалношћу и надом да ће се поново радовати његовој благодатној моћи.
Сунце је светлост, а светлост симболизује и добро, знање, духовност. Његов округли облик као симбол божанственог видимо и у начину на који су наши преци градили своја насеља. И хлеб је округлог облика… Хлеб наш насушни је не само неизоставни део трпезе, обичаја и живота Бугара. Свим предметима који се користе у припреми хлеба приписује се његова магична моћ. Међу њима је и сито, које је такође округлог облика и о којем се пева у народним песмама. Сито је заузело битно место у животу Бугара. Сам назив се на бугарском језику доводи у везу са речима сит и ситост, а отуда и са имањем, благостањем.
Сито је део различитих обичаја и обредних пракси, помоћу њега се гата, праве се и скидају магије. О ситу у песмама, обичајима и магичним праксама нашег народа прочитајте и чујте ОВДЕ.
Саставила: Албена Безовска
Превела: Албена Џерманова
Три дана средином јула уживају посебну пажњу у бугарском народном календару. Ово је најтоплије време у години, те се дани од 15. до 17. јула називају Горешњаци. Народ верује да су ови дани опасни, јер прете пожари. Као и код других празника и..
Данас, 24. јуна, Бугарска православна црква слави рођење светог Јована Крститеља, празник у народу познат као Ивањдан. Често се обреди и традиције народног и црквеног празника преплићу. Према веровањима, у поноћ уочи Ивањдана „небо се..
Данас се навршава 105 година од рођења академика Валерија Петрова – песника, приповедача, сценаристе, драмског писца и врсног преводиоца. Рођен 22. априла 1920. године у Софији, као Валери Нисим Меворах, Петров је по образовању био лекар –..