Ватра заузима веома важно место у бугарској традиционалној култури – не само у патријархалном начину живота него и као саставни део низа обреда, ритуала, празника. Народ верује да ватра поседује магичну моћ и може да прочишћава и штити, да одагна болести, зле духове и друге штетне силе.
Ватре које се пале приликом извођења магијских радњи и ритуала везаних за празнике пролећно-летњег циклуса такође штите, јачају и чисте, а самим тим припремају људе, стоку и земљу за лето и јесен. У том периоду најпознатије су покладне ватре. У неким крајевима земље људи су дизали високо у небо запаљен кош илити мех у којем се чува катран. Ту су и оратнице које се одржавају на Беле покладе, пред почетак Васкршњег поста.
На Беле покладе најраспрострањеније су тзв. велике ватре које су навече палили на високим местима око села и које су људи прескакали за здравље. Некада су у неким крајевима Бугарске момци бацали запаљене стреле у двориште своје драгане као израз својих осећања... Сви су могли да виде где ће завршити пут ових ватрених порука. Ујутру би девојке стасале за удају заједно са својим родитељима пребројале стреле. Сматрало се да је девојка којој је стигло највише тих љубавних порука најчеститија. Тешко девојци у чије двориште није пала ниједна стрела.
Веровало се да у местима која покладна ватра осветли лети неће падати град.
Више о традицији празничне ватре можете прочитати и чути ОВДЕ.
Саставила: Албена Безовска
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС
Данашњи дан означава почетак низа децембарских празника који нас воде ка Божићу, када ћемо са својим најближима поделити светле тренутаке мира, радости и љубави. „Варвара вари, Сава пече, Никола гостe дочекује”, тако бугарски народ мудро описује три..
15. новембра у Бугарској почиње Божићни пост, који траје 40 дана и други је по дужини у православном календару. Он има сврху да вернике спреми за достојно слављење рођења Господа Исуса Христа. Божићни пост је радосно очекивање празника рођења..
Један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег првобитно је установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина..