14. априла 1821. године рођен је велики препородитељ, револуционар и први идеолог борбе за ослобођење Бугарске Георги Стојков Раковски познат још као Георги Сава Раковски. Тешко да у бугарском XIX веку постоји друга личност коју тако снажно повезујемо истовремено са борбом за црквену и националну независност, за националну просвету и књижевност. „Раковски је необично крупна личност у епохи после Кримског рата. Био је човек импулсивног духа, имао је снажну вољу, био је фанатичан патриот, водио је буран живот посвећен идеалу – слободи Бугарске“ - пише Михаил Арнаудов, највећи истраживач дела и стваралаштва Раковског.

Раковски је аутор прве револуционарне поеме код нас „Горски путник”, која је издата 1857. године. У њој је борба хајдука приказана као појава у историјском животу нашег народа. Годину дана касније Раковски је створио „Први план ослобођења Бугарске“, у којем се Бугарима обраћа речима: „човек који нема грађанску независност, не постоји на овом свету“ и наводи да су „своју слободу Бугари изгубили мачем, мачем је сада морају повратити!”.

У априлу 1862. године он је у Београду образовао руководеће тело ослободилачке борбе - „привремено бугарско начелство”. Две године раније основао је лист „Дунавски лабуд“ који је заједно са листом “Бугарска дневница“ ударио темеље бугарске револуционарне штампе.

Године 1862. у Београду је Георги Раковски основао Прву бугарску легију – пук у чијем је саставу било око 600 младих Бугара, од којих су се неки у то време школовали у Одеси, Бечу и Београду. У легији су учествовали војводе, бивши хајдуци и будући организатори националне револуције, међу којима је био и Васил Левски.

Георги  Раковски остаје у сећању Бугара и својим позивом за устанак од 1. августа 1862. године. У њему он пише: „…нека нико не чека да га неко други ослободи. Наша слобода зависи од нас!”

У данашњој Бугарској Георги Раковски је симбол патриотизма и просвете. Није случајно што су многе бугарске школе код нас и у иностранству назване по њему.

Саставила: Гергана Манчева

Превод: Албена Џерманова