„Желимо да поставимо војне споменике на територији Северне Македоније, али се разговори о томе тешко одвијају“, изјавио је у интервјуу програму „Хоризонт“ БНР Иво Антонов из Министарства одбране. Проблем није у нечињењу Бугарске, већ у препрекама које ствара Скопље, прокоментарисао је експерт и подсетио да је за слободу Македоније погинуло 175.000 Бугара.
„Све што смо тамо успели да направимо – сваки споменик, сваки камен је велики успех који је резултат пуно рада и дипломатских напора“, подвукао је Антонов.
Он је рекао да озбиљан успех представља обнављање чесме-споменика пуковнику Константину Каварналијеву, који је погинуо 1913. г. спасавајући становништво Дојрана. Антонов је још истакао да су споменик обновили локални македонски мајстори и фирме, што показује да проблем није у људима, већ у властима.
Археолози су протеклих дана открили део сложене подземне инфраструктуре која је некада служила римским термама у Рацијарији – једном од најзначајнијих античких градова северозападне Бугарске који је подигнут у првом веку на месту данашњег села..
Аждаја која бљује ватру дочекиваће госте у првом Музеју пегле у Бугарској, али и на Балкану, који ће своја врата отворити 21. новембра у Пловдиву. Она ће охрабривати посетиоце да уроне у свет уређаја који је настао много пре него што су људи добили..
Први Устав Бугарске – Трновски устав – посланици Уставотворне скупштине усвојили су и потписали 16. априла 1879. године. Тако је створена правна основа на којој је започела изградња нове бугарске државе после Ослобођења (1878) у XIX веку...