„Желимо да поставимо војне споменике на територији Северне Македоније, али се разговори о томе тешко одвијају“, изјавио је у интервјуу програму „Хоризонт“ БНР Иво Антонов из Министарства одбране. Проблем није у нечињењу Бугарске, већ у препрекама које ствара Скопље, прокоментарисао је експерт и подсетио да је за слободу Македоније погинуло 175.000 Бугара.
„Све што смо тамо успели да направимо – сваки споменик, сваки камен је велики успех који је резултат пуно рада и дипломатских напора“, подвукао је Антонов.
Он је рекао да озбиљан успех представља обнављање чесме-споменика пуковнику Константину Каварналијеву, који је погинуо 1913. г. спасавајући становништво Дојрана. Антонов је још истакао да су споменик обновили локални македонски мајстори и фирме, што показује да проблем није у људима, већ у властима.
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..