Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Ивањско биље за здравље

Фотографиjа: Општина Jамбол

24. јуна Бугарска православна црква и верници обележавају празник рођења светог Јована Претече и Крститеља Господњег. У црквеном календару одређено је још неколико датума када се одаје пошта том свецу, а осим тога сваки уторак у години посвећен је њему. 24. јуна славимо и један од највећих бугарских народних празника – Ивањдан, који је посвећен биљкама, води, сунцу и ритуалима за здравље. Повезујемо га и са некадашњим гатањима за љубав и удају.

Најраспрострањеније је веровање да биљке убране на тај дан пре изласка сунца имају изузетна лековита својства. Савремени травари а и људи који у својој свакодневици користе лековите биљке, заиста на Ивањдан устају усред ноћи и одлазе по ивањско биље. Лековиту и заштитну функцију има и ивањски венац који су некада девојке плеле од лековитог биља. Такве функције има и руковет лековитог биља. Веровало се да треба убрати 77,5 биљака, јер према народу на свету има 77 болести, а она половина биљке лечи болести без имена. Народни исцелитељи познају тих 77 биљака, а ону половину беру затворених очију.  Руковет лековитог биља убраног на Ивањдан се осуши и чува у кући, јер се у народу веровало да се њиме могу излечити свакакве болести.

У народним песмама које се певају на Ивањдан обично се опева митски јунак Ењо који је кренуо по лековито биље.

Веома популарна је легенда која каже да се на Ивањдан Сунце рано ујутру купа у „живу воду“ и „плеше“ од среће. А затим креће ка зими. Ако неко види тај бајни Сунчев плес, биће здрав током целе године. На Ивањдан Сунце благосиља све реке, језера, изворе. Некада су се млади и стари купали пред само свитање зоре у оближњој реци или се умивали росом за здравље. Кажу да на Ивањдан вода почиње да тече чак и из пресушених извора.

У многим местима Бугарске данас се одржавају реконструкције обичаја на Ивањдан. Пали се и ивањска ватра – како би се повећала снага небеске ватре.Са магичном снагом тог дана године повезује се и веровање да у ноћи пред Ивањдан скитнице и преваранти обилазе поља и краду туђу плодност. Народ је још веровао да се на местима где је закопано благо на Ивањдан појављују сабласне ватре.  

Ипак, Ивањдан је као народни празник највише везан за људско здравље – једна од највећих вредности нашег народа у свим историјским периодима.

Уредила: Албена Безовска

Превела: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Дефиле учесника Међународног фолклорног фестивала у Великом Трнову

Близу 340 учесника са различитих континената наступиће на Летњој позорници у парку „Марно поле“ у Великом Трнову како би представили богатство и колорит својих традиција. Учесници 26. Међународног фестивала фолклора, који почиње данас, продефиловаће..

објављено 20.7.24. 08.15
Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05