Током археолошких ископавања на подручју античког насеља Акве Калиде, пронађен је део римског канала из 1. века. Према археолозима, реч је о једном од ретких архитектонских објеката у саставу раног римског купатила. Пронађен је и део средњовековног зида, јављају из Регионалног историјског музеја у Бургасу.
Приликом истраживања локалитета у близини црноморског града пронађени су и старе кованице, углавном из 4. века, средњовековни печати из 11. века, као и велика количина уметничке керамике из 12-13. века. Пре неколико дана, археолози су наишли на јединствен налаз – потпуно очувани олтар са занимљивим натписом на латинском језику из 2. века после Христа. Из натписа сазнајемо даје олтар подигнут у знак захвалности нимфама (које у грчкој митологији представљају снаге природе проткане у лик полубожанске младе жене и за које се сматра да су између осталог и заштитнице извора) уз поруку римског официра родом из Парме у Италији, који је послат на службу на Балкан.
Врело у близини данашњег минералног купатила у Бургасу је познато вековима. Ту су долазили верници из блиских и далеких земаља да би се помолили за здравље и да би се излечили. Према историјским изворима, насеље Акве Калиде је настало око минералних извора у близини данашњег града Бургаса још у првом миленијуму пре Христа. Тада су Трачани око врела саградили лепо светилиште Три нимфе. Комплекс терми се простире на површини од 0,6 ха. Због великог броја људи који су овде долазили због лековите воде, око јавног купатила је настао читав град. Римљани су месту дали име Акве Калиде (Вреле воде), 61. године после Христа је цар Нерон код светилишта саградио велелепно купатило, а касније су се појавили и зидови тврђаве. У средњовековљу Акве Калиде постаје познато као Терма или Термополис (што у преводу са грчког значи „топао град“). У 16. веку је због лековитих својстава воде на том месту султан Сулејман Величанствени подигао у оно време модерно турско купатило.
Данас туристи имају прилику да разгледају турско купатило Сулејмана Величанственог, које је у целости рестаурирано.
Саставила: Венета Николова
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: quae-calidae.com, burgas.bg
Атентат у софијском храму Свете Недеље, извршен 16. априла 1925. године, сматра се најсмртоноснијим терористичким нападом у историји Бугарске. По својој бруталности и симболици – на Велики четвртак, усред Страсне седмице – овај злочин остаје без..
На Велику среду Црква се молитвено присећа жене грешнице , која је у искреном покајању миром помазала Христа и тако Га припремила за погреб, јер се то десило пред сама Спаситељева страдања. Грешница је успела да уђе у кућу у којој је боравио..
Велики уторак је дан за поуке и последња морална упутства . Сећамо се Исусових алегоријских прича којима се преносе моралне и духовне поуке. Исус Христос нам даје пример како да будемо дарежљиви попут сиромашне удовице која је Цркви дала све..