Јединствени артефакти с краја 2. и почетка 3. века н. е. ускоро ће постати део изложбе Музеја мозаика у Девњи, који је једна од најпосећенијих знаменитости у региону. Међу експонатима који ће бити изложени у новој витрини музеја налазе се посуда округлог облика у којој су се чувала мирисна уља, ојнохое - бронзани крчаг са тролисним отвором, бронзана патера – суд налик тигању и др.
На изложби ће бити приказане и бронзане апликације у облику малих медвеђих и лављих глава, којим је била украшена склопива гвоздена столица, коју је, нажалост, ерозија скоро потпуно уништила и не може се рестаурирати.
Нови артефакти пронађени су у неопљачканој зиданој гробници у насељу “Химик” у граду Девњи још 1993. године. “Гробница покривена каменим плочама датира из римског периода Марцијанополиса, али је покојник сахрањен на начин на који су сахрањивали Трачани – инхумацијом,” каже директор Музеја мозаика Иван Сутев.
Предмети су до сада чувани у музејском фонду због недостатка средстава потребних за њихову рестаурацију. Прошле године су Музеј мозаика и Општина Девња освојили пројекат Министарства културе захваљујући коме су финансиране рестаурација и све делатности везане за израду витрине и излагање артефаката.
Фотографије: Општина ДевњаВелики петак је дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи. Црква подсећа на велика страдања Исуса Христа, који је добровољно прихватио да буде суђен, бичеван, пљуван, понижаван, шамаран… Христосу су..
Спаситељ је тога дана у дому једног становника Јерусалима приредио пасхалну вечеру, традиционалну за јеврејски народ. Пре вечере Исус Христос је умио ноге Својим ученицима и апостолима и рекао: „Нисам дошао да ми служе, него да служим“. Према..
Атентат у софијском храму Свете Недеље, извршен 16. априла 1925. године, сматра се најсмртоноснијим терористичким нападом у историји Бугарске. По својој бруталности и симболици – на Велики четвртак, усред Страсне седмице – овај злочин остаје без..
Батак је име које сваки Бугарин изговара са поштовањем и болом, јер судбина овог малог града у Родопима представља једну од најкрвавијих страница..
Ове године навршава се 1160 година од покрштавања бугарског народа у православну веру, као и 1170 година од стварања бугарског писма и почетка словенске..
Председница Народног собрања Наталија Киселова присуствоваће 2. маја обележавању 1160 година од покрштавања бугарског народа и 1170 година од стварања..