Они су међу нама и тешко их је разликовати од свих осталих Бугара јер одлично владају бугарским језиком и уклапају се у наше друштво...
Међутим, по чему се заједница банатских Бугара разликује од осталих бугарских грађана?
Банатски Бугари су бугарски исељеници католичке вере који више од 300 година живе изоловано у области Банат, на територији данашње Румуније и Србије. Они су људи који вековима успевају да опстану сами и чувају свој идентитет. Пишу латиничким писмом, а њихов оригинални говор из 17. века представља други књижевни облик бугарског језика. На њему је стварана књижевност, фолклор и поезија, сазнајемо из савремених истраживања научника БАН. Невелика заједница банатских Бугара, међутим, и данас живи на територији Бугарске.
Разлог доласка Бугара из Баната је историјски
Након гушења Чипровског устанка 1688. године велик део бугарских католика у региону потражио је спас у Аустроугарској, с чијом католичком заједницом одржава блиске везе. Тамо су им обезбеђени добри услови живота, добили су земљу и могућност за преживљавање. Након тога је уследило неколико таласа пресељења, који се настављају и у 18. веку. Уз велике напоре и упорност, успели су да пренесу своју културу и тиме је сачувају од заборава. После Ослобођења Бугарске (1878), немали део банатских Бугара вратио се у Бугарску. Село Бардарски геран, у северозападној Бугарској, слови за својеврсну престоницу банатских Бугара у Бугарској. Сваке године тамо се одржавају традиционални сусрети припадника банатске заједнице – прилика да млади науче више о својим коренима, традицији и идентитету.
Недавно је у Софији одржан још један у низу сусрета, којем је претходила научна сесија посвећена њиховој култури, језику и књижевном стваралаштву. Окупљање потомака банатских Бугара организовало је Удружење банатских Бугара код нас, чији је председник Светлана Караџова, докторанд БАН:
„Ја сам 100% чистокрвна банатска Бугарка, родом из Бардарског герана, највећег села у којем живе банатски Бугари у нашој земљи. Док год постоје људи који говоре овим језиком, он ће опстати.
Поносна сам на своје порекло, оно нас чини посебним и ми смо узор за то како једна заједница може да опстане у тешким условима. Ако је банатски бугарски други облик бугарског језика, ја не видим проблем да се препозна да они који га користе, у ствари, говоре бугарским књижевним језиком. Постоје и друге варијанте савременог бугарског језика. Тако да сви људи који негују свој дијалект, своје наречје, говор, где год да живе, они су Бугари и чувају своју варијанту бугарског језика. И ово је богатство нашег језика, које морамо чувати."
Осим старог палћенског језика, којим говоре житељи села Бардарски геран, између православних Бугара и банатских католика постоје и друге разлике. Већина их је на нивоу свакодневног живота, каже Марија Вачкова Ронкова из Бардарског герана:
“Разлика има и у кухињи, у празницима. Верске празнике обележавамо другачије него православни хришћани. Породице су нам веома повезане, помажемо једни другима, а наш традиционални поздрав гласи: „Фалмес!“, што значи: „Хвалимо Исуса“, а одговор на овај поздрав гласи: „Овеки“, тј. „вовеки“, по томе се познајемо и разликујемо ми, банатски Бугари. Ми смо Бугари и не одричемо се свог народа, међутим, ми чувамо и свој идентитет банатских Бугара и урадићемо све за очување свега што је везано за палћенску културу и језик,“ рекла је на крају нашег разговора Марија Вачкова Ронкова.
Прочитајте још:
Банатски Бугари донирали новац за изградњу капеле-костурнице у Чипровцима
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: bardarskigeran.eu, Facebook / Svetlana Karadzhova, Гергана Манчева, БНР-ВидинБугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..