Један од најзначајнијих бугарских песника Атанас Далчев рођен је 12. јуна 1904. године у Солуну у имућној породици, која је живела у близини Беле куле. Његов отац Христо Далчев био је међу најистакнутијим бугарским грађанима у Солуну – правник по образовању, он је предавао турски и бугарски језик у Солунској мушкој гимназији – средишту бугарске просвете у 19. веку. Био је посланик из Серског округа у Османском парламенту за време Хуријета.
Атанас Далчев је творац тзв. предметне лирике у бугарској поезији и заједно с Димитром Панталеевим и Георгијем Караивановим основали су читав правац у савременој буарској поезији, подсећа у разговору за БГНЕС књижевни критичар проф. Михаил Неделчев.
У периоду до 9. септембра 1944. године Далчев је објавио четири збирке – „Песме“, „Прозор“, „Париз“ и „Анђео Шартра.“ Један познати критичар га чак оптужује да пише сувише мало – једну или две песме годишње. А на питање да ли има слабе песме, Далчев је одговарао: „Не, ја представљам само своје добре песме.“

Далчев је поред сјајног песника био и веома добар преводилац. Преводио је прозу и поезију са француског, италијанског, шпанског, немачког и руског језика. За своје преводе добио је бројна признања и награде у западној и источној Европи.
Упркос томе што није био репресиран после 9. септембра 1944. године, песник је у великој мери држан подаље од активних књижевних процеса, јер је тадашња власт сматрала да се његова поезија бави верском тематиком и апстрактном проблематиком. О Далчеву се није причало и он две деценије није објавио књигу. Све ово време, међутим, његове збирке су се тражиле.
Тек 1965. године је објавио своје изузетно моћне белешке – кратке, критичке, филозофске, које се читају и данас.
Атанас Далчев је песму „Поток“  написао 1925. године. Композитор Тончо Русев је деценијама касније на стихове  Далчева компоновао истоимену песму, коју је аранжирао Константин Цеков, а извела  ју је Катја Филипова. 
Саставио: Иво Иванов
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: bulgarianhistory.org, БГНЕС
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..
 Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Ведро
								Ведро Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно Променљиво облачно
								Променљиво облачно