Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Странџанска певачица Магдалена Тодорова Карамитева за Радио Бугарску:

Бугарске народне песме су непреводиве, али их свет сматра магичним

Фотографија: Facebook/TRAYANAFOLK

Иако већ више од 20 година са породицом живи у иностранству, бугарска народна песма свуда прати Магдалену Тодорову Карамитеву. Она је ауторка на десетине текстова, које је, заједно са својим супругом, кавалџијом Димитром Карамитевим из Старе Загоре, преточила у песму.

И сама Магдалена небројено пута пубику је одушевила аутентичним извођењем фолклорних песама, топлим гласом и порукама које преноси са сцене.


Магдалена Тодорова Карамитева завршила је музичку школу у Котелу, где је учила народно певање, а потом је дипломирала на Академији музичке, плесне и ликовне уметности у Пловдиву. За себе каже да се певањем бави од детињства, а сада су народне песме део њене свакодневнице у Бечу, где живи преко 20 година.

„Рођена сам у граду Поморију и тамо се слуша и музика из региона Странџе, али и из Тракије и Добруџе. Желела сам да се бавим народном музиком, то је био мој сан. Још док сам студирала на Музичкој академији у Пловдиву родила се идеја да са колегама и пријатељима направим соло албум. И мој супруг Димитар Карамитев је у то време био студент и кавалџија. Међутим, након што смо дипломирали, наша породица је морала да се заокупи животним проблемима, тако да су наше каријере стављене у други план. Дипломирали смо 2000. године и након тога смо отишли ​​у Аустрију, прво мој муж, а касније и ја са нашим првим детом Маријом.“


Беч је град музике, али не пружа много могућности за наступе певача фолклорне музике попут Магдалене Карамитеве. Бугарске народне песме не могу се представити немачкој публици у преводу и то је граница која се не може превазићи, чак ни уз велики таленат и труд извођача. Ипак, певачица из региона Странџе имала је низ наступа у Бечу на којима је изводила бугарске песме. Учествовала је на концертима са другим извођачима и у позоришним представама, представљајући Бугарску страној публици.

Бугарска заједница у Бечу добро познаје Магдалену и Димитра Карамитева, јер редовно учествују на званичним скуповима Бугара у Аустрији. Ово двоје музичара кажу да поздрављају сваки позив за концерт из домовине, али са тугом додају да су већ прошли врхунац своје музичке каријере, а да бугарска публика није имала прилику да их види на сцени. Недавно су учествовали на концерту „Музика у портретима” у организацији Бугарског националног радија, на којем су били солисти и наступили заједно са Оркестром народне музике БНР:


„Веома смо захвални на овом позиву, на пажњи, поверењу и прилици да будемо на истој сцени заједно са професионалцима какви су музичари из Оркестра народне музике БНР. Неки од њих су наши пријатељи још из музичке школе у ​​Котелу. Када останем сама, у глави ми засвира нека мелодија коју онда запевам наглас. Музика је заиста нешто прелепо.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Facebook/TRAYANAFOLK, Facebook/BNR.FolkOrchestra



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Поглед на родопско село Попрелка

Песма „Руфинка болесна лежи“ – једна од незваничних химни Родопа

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова Фотографије: smolyan.bg, bnf.bg, irodopi.bg, bg.wikipedia.org, приватна архиваСтефана Драгостинова

објављено 26.9.25. 13.05

ALMA и њена прва самостална песма на бугарском језику – "Реци ми да је то сан"

Млада, али већ афирмисана певачица ALMA дочекује јесен својом првом самосталном песмом на бугарском језику  – "Реци ми да је то сан".  Музику су написали ALMA и Васил Иванов – Dexter, а текст –ALMA и Дара Екимова. За аранжман се побринуо Васил Иванов...

објављено 25.9.25. 12.05

Серија јесењих концерата Мери Бојс Бенда и њихова нова песма – „Мој дечко“

Мери Бојс Бенд – група која је опевала долазак јесени – припрема низ јесењих концерата и представља своју нову песму насловљену „Мој дечко“. У четвртак, 25. септембра, у концертном студију Радио Варне – БНР, од 19.00 часова, Марија Мутафчијева и..

објављено 24.9.25. 10.35