Дана 16. новембра 1878. године рођен је Михајло Парашчук – украјински вајар, који је створио архитектонске елементе од украса неких од најимпозантнијих зграда у бугарској престоници.

Његов пут је кренуо из села Варваринци (тада у границама Аустроугарске), прошао кроз Школе ликовних уметности у Кракову и приватну Академију уметности у Паризу, где га је непоновљиви Огист Роден узео за ђака. Године 1921. Михајло Парашчук је стигао у Бугарску као представник Међународног црвеног крста.

Код нас је вајар моделовао ликове Пеја Јаворова, Гоце Делчева, Стефана Караџе, направио барељефе Христа Ботева и Алека Константинова. Израдио је украсне мотиве са лавовима, сат са зодијачким знаковима, стубове и капителе Народне банке, орнаментисане оквире главних врата Палате правде, орнаменталне картуше изнад улаза у Софијски универзитет „Свети Климент Охридски“, а његово дело је и архитектонско обликовање многих амблематичних грађевина.

Више о животу Михајла Парашчука у нашој земљи и његовом доприносу прочитајте ОВДЕ.
Фотографије: Дијана Цанкова, Амбасада Украјине у Бугарској
Са првим наговештајима хладних дана, наступа време за припрему туршије. Овај домаћи зимски деликатес дубоко је укорењен у традицију и скоро да нема бугарског домаћинства на чијој трпези ово укусно поврће, које пролази кроз процес млечно-киселе..
Мало је народа на свету који имају свој празник духовности. Бугари га имају – Дан народних будитеља. Сваког 1. новембра они одају почаст не владарима, не војним јунацима, већ људима духа – онима који су у најтежим временима угњетавања будили нацију,..
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..