Дана 16. новембра 1878. године рођен је Михајло Парашчук – украјински вајар, који је створио архитектонске елементе од украса неких од најимпозантнијих зграда у бугарској престоници.
Његов пут је кренуо из села Варваринци (тада у границама Аустроугарске), прошао кроз Школе ликовних уметности у Кракову и приватну Академију уметности у Паризу, где га је непоновљиви Огист Роден узео за ђака. Године 1921. Михајло Парашчук је стигао у Бугарску као представник Међународног црвеног крста.
Код нас је вајар моделовао ликове Пеја Јаворова, Гоце Делчева, Стефана Караџе, направио барељефе Христа Ботева и Алека Константинова. Израдио је украсне мотиве са лавовима, сат са зодијачким знаковима, стубове и капителе Народне банке, орнаментисане оквире главних врата Палате правде, орнаменталне картуше изнад улаза у Софијски универзитет „Свети Климент Охридски“, а његово дело је и архитектонско обликовање многих амблематичних грађевина.
Више о животу Михајла Парашчука у нашој земљи и његовом доприносу прочитајте ОВДЕ.
Фотографије: Дијана Цанкова, Амбасада Украјине у Бугарској
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..
У свести Бугара су две жене нераскидиво повезане са једним од најважнијих догађаја у историји Бугарске – дуго чеканим Уједињењем Источне Румелије и Кнежевине Бугарске, које се догодило 6. септембра 1885. године. И док у осталим ослободилачким борбама..