Дана 16. новембра 1878. године рођен је Михајло Парашчук – украјински вајар, који је створио архитектонске елементе од украса неких од најимпозантнијих зграда у бугарској престоници.

Његов пут је кренуо из села Варваринци (тада у границама Аустроугарске), прошао кроз Школе ликовних уметности у Кракову и приватну Академију уметности у Паризу, где га је непоновљиви Огист Роден узео за ђака. Године 1921. Михајло Парашчук је стигао у Бугарску као представник Међународног црвеног крста.

Код нас је вајар моделовао ликове Пеја Јаворова, Гоце Делчева, Стефана Караџе, направио барељефе Христа Ботева и Алека Константинова. Израдио је украсне мотиве са лавовима, сат са зодијачким знаковима, стубове и капителе Народне банке, орнаментисане оквире главних врата Палате правде, орнаменталне картуше изнад улаза у Софијски универзитет „Свети Климент Охридски“, а његово дело је и архитектонско обликовање многих амблематичних грађевина.

Више о животу Михајла Парашчука у нашој земљи и његовом доприносу прочитајте ОВДЕ.
Фотографије: Дијана Цанкова, Амбасада Украјине у Бугарској
Мало је народа на свету који имају свој празник духовности. Бугари га имају – Дан народних будитеља. Сваког 1. новембра они одају почаст не владарима, не војним јунацима, већ људима духа – онима који су у најтежим временима угњетавања будили нацију,..
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..
Мало је народа на свету који имају свој празник духовности. Бугари га имају – Дан народних будитеља. Сваког 1. новембра они одају почаст не владарима,..