Фарбање јаја је из древности неизоставни део најважнијег хришћанског празника – Ускрса. Прво јаје се фарба у црвену боју. Православна црква је одувек црвену боју повезивала са Исусовом крвљу и Његовим страдањем на крсту, а јаје је симболизовало Његово васкрсење. Црвена боја по народном веровању симболизује енергију, животну снагу и сам живот, а истовремено у стању је да одагна све што је лоше или опасно. Првим јајетом су трљали образе деце, девојака и невеста, како би сви били здрави, лепи, јер се веровало да ће их чувати од урокљивих очију и штитити од сваког зла. Оно се ставља поред кућне иконе и чува се целе године да би донело здравље и благостање укућанима. На Ускрс се црвена јаја односе и у цркву где се остављају пред иконе.
У Бугарској се, по старој традицији, јаја фарбају на Велики четвртак или на Велику суботу.
У прошлости су се ускршња јаја фарбала природним бојама. Тако су, рецимо, за добивање црвене боје користили оригано, зелене – коприву, наранџасте – руј, жуте – лишће од ораха или јабукове љуске. Пре него што почне са фарбањем, газдарица је палила свећу и крстећи се изговарала речи: „Дај, Боже, да и следеће године дочекамо црвено јаје!“.
Данас постоје разноразне технике фарбања и шарања ускршњних јаја.
Присетимо се како Мира Петкова израђује јаја са сликама светаца, како се ускршња јаја Љубомире Заркове рађају бод по бод, како Цветислава Лозанова примењује различите технике на дрвеним јајима и како Росица Русева ускршња јаја израђује техником сувог пуста.
Фотографије: Архива
Саставила и уредила: Албена Џерманова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..