У срцу некадашње бугарске престонице, Великог Трнова, на самом улазу у чувену Самоводску чаршију, налази се јединствена занатска радионица у којој настају керамичке посуде какве су у време Другог бугарског царства (XII – XIV век) красиле трпезе бољарских породица. Ово мало уметничко уточиште представља живу ризницу традиције, где се техником зграфито – урезивањем украсних цртежа на керамици – стварају дела која оживљавају царски сјај средњовековне Бугарске.
Зграфито керамика, у Бугарској позната и као „трновска керамика“, свој назив дугује чињеници да су остаци таквих посуда у највећем броју пронађени током археолошких ископавања на локалитету Царевец – некадашњем средишту царске моћи. Ова керамика није била доступна обичном народу: користила се искључиво на двору и у домовима бољарских породица. Управо због тога, била је веома ретка па са падом Бугарске под Османско царство крајем XIV века – овај занат потпуно нестаје.
Посуде се израђују од црвене глине, која се након обликовања оставља да одстоји све док не добије потребну чврстину. Потом се накратко потапају у разређену белу глину и поново се остављају да се стврдну. И управо ту лежи права вештина израде зграфито керамике – у осећају за време. Мајстор мора тачно да процени тај кратки прозор од око петнаест минута, током којег је површина спремна за гравирање, како би се добио жељени украс.
Симболи и сликовити мотиви на трновској керамици предмет су бројних научних истраживања, али упркос томе, ова јединствена уметничка традиција и даље остаје недовољно позната широј јавности. За разлику од чувене тројанске керамике, која је постала препознатљив бренд. Трновска керамика се издваја од осталих згафито школа у Европи својим богатим геометријским орнаментима, флоралним мотивима и представама животиња – најчешће орлова, лавова и риба – као и финим ажурима и апликацијама са животињама, уз карактеристичну жутио-зелену колоритну гаму. На посудама из XII–XIV века најчешће су приказиване птице, а нарочито орао, који се у доба Другог бугарског царства сматрао симболом царске моћи. Ова традиција и данас се негује у атељеу породице Нешев у Трнову. „Зато наша керамика допуњује и неке музејске поставке, кроз које се приказује свакодневни живот и култура из периода Другог бугарског царства“, каже Димитар Нешев и додаје:
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Гергана Манчева, Здравка Масљанкова
Скоро половина бугарских грађана – њих 49,2%, подржава улазак земље у зону евра, против је 45,8%. Ово су показали резултати истраживања које је агенција Алфа рисерч спровела у периоду од 8. до 22. јула 2025. г. међу 1.200 грађана и 500 привредника..
Више од 70 занатлија ће узети учешће на традиционалном сајму старих заната у селу Орешак, код Тројана. Сајам почиње данас, а трајаће до недеље, 17. августа, јавља дописник БНР Пламен Христов. Мајстори традиционалних заната поставиће своје шаторе у улици..
Први споменик посвећен данском писцу Хансу Кристијану Андерсену у Бугарској отворен је у летовалишту Свети Влас. Спомен-плоча дело вајара Петка Јорданова нашла је своје место у Алеји нација у близини марине „Диневи.“ На спомен-обележју..
Бугарска се као земља која има најбржи интернет у региону – више од 100 Mbps, и просечне цене кирије испод 400 евра афирмисала као водећа дестинација за..
Влада Бугарске ће створити централизовану структуру за контролу креирања и увођења јединственог туристичког бренда Бугарске како би се међународни имиџ..
Први споменик посвећен данском писцу Хансу Кристијану Андерсену у Бугарској отворен је у летовалишту Свети Влас. Спомен-плоча дело вајара Петка..