Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Проф. Константинос Нихоритис о бугарској азбуци и светој браћи Ћирилу Методију

Фотографија: dveri.bg

Проф. Константинос Нихоритис је научник за чије име се везује највећи број откривених грчких извора о раду Ћирила и Методија у светским размерама. Истакнут стручњак за старословенски (старобугарски) језик и књижевност и теолог, који је објавио бројне радове о бугарској културној историји и њеним односима са Светом гором, већ више од три деценије проф. Нихоритис предаје бугарски језик на неколико универзитета у Грчкој. Он је инострани члан Бугарске академије наука (БАН), одликован је звањем почасног доктора Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“.

Проф. Константинос Нихоритис

С проф. Нихоритисом разговарамо о делу солунске браће и стварању словенског писма, укључујући о неким спорним моментима у интерпретацији историјских догађаја. „Свако дрво има корење и што је дрво веће, то је дубљи и његов корен. Много тога повезује народе земаља југоисточне Европе. Светитељи нас не деле, они нас спајају,“ рекао је у интервјуу Радио Бугарској истраживач.

Питали смо га зашто су Бугари, ако је већ у првим житијима равноапостола записано да су Грци из Солунске области, у 11. веку почели да мењају текстове житија тврдећи да су словенски просветитељи пореклом Бугари?

Проф. Нихоритис каже да су браћа служила у Одељењу за међународне односе Цариградског Светог синода за време патријарха Фотија I, а пре него што су донели словенско писмо у Великоморавску кнежевину, имали су и друге мисије међу Арабима и Хазарима. После њихове великоморавске мисије и међу Западним Словенима, они су канонизовани – Свети Ћирило након своје смрти 869. г, а Свети Методије – 885. г. у Велехраду, престоници Велике Моравске. Прва житија и службе светој браћи написали су њихови ученици:

Кнез Ростислав свечано дочекује Ћирила и Методија у Велехраду, гравира

„Они су настали на нашим просторима. У раном периоду, док су њихови ученици, непосредни сведоци дешавања, били живи, богослужбена традиција је била онаква каква је настала и донета из Бугарске. Зато се у старим житијима и службама говори о Великој Моравској, Панонској кнежевини и западним Словенима. У Бугарској је, међутим, конгрегација била бугарска и некако није било по канону рећи да су њихови просветитељи створили словенско писмо, старословенску азбуку за Моравску кнежевину. То је и разлог зашто су у овим текстовима извршене одређене измене - уклањају се делови текста у којима се помињу Моравска, западни Словени или се замењују текстовима о Бугарској. Такав је, рецимо, пролог Светог Ћирила – Успење Ћирилово, у коме писац помиње да је Ћирило био Бугарин по пореклу и да је покрстио Словене дуж реке Брегалница.

Фрагмент из Пролога светог Кирила

Постоје и друга кратка житија Светог Ћирила у којима се наводи да је проповедао у Бугарској, али то није истина,“ каже проф. Нихоритис. У прологу светог Методија спомиње се да се њихова мајка звала Марија, док се то не помиње у пролозима Ћирила и Методија. Такође, имамо и „Солунску легенду“ – „Слово Кирила Филозофа о крштењу Бугара,“ која опет није истинита,“ објашњава проф. Нихоритис.

И данас је дискутабилно питање зашто су света браћа Ћирило и Методије створила веома чудан графички облик глагољичких слова, што их чини посебним и другачијим од латиниских и грчких слова. Занимљиво је и зашто је глагољица у Бугарској замењена ћирилицом:

„Постоје разна мишљења о томе,“ каже проф. Нихоритис и подсећа како је дошло до стварања глагољичког писма: „Моравски кнез Ростислав је тражио да се створи писмо које да не личи ни на латиницу ни на грчко писмо, већ да је нешто другачије. Када су  њихови ученици дошли у Бугарску и посебно они који су отишли у Преслав, међу којима је и Константин Преславски, они су наметнули ћирилицу.“

Истраживач је посебно нагласио да је стварање словенског писма наручио Цариградски патријарх Фотије I много пре него што су свети Ћирило и Методије пошли у Моравску мисију. Створено је како би Византијско царство могло да покрсти и уведе у хришћанство своје словенске поданике, који су живели на Балкану и Малој Азији. Сви ти Словени су говорили бугарским дијалектом. И сам Методије, пре него што се замонашио, десет година је био управник словенске провинције у царству. Зато су и слова која су осмислили свети Ћирило и Методије и преводи рађени у манастиру Полихрон на планини Олимп имали бугарску основу. Ова слова и литература били су спремни и однети у Велику Моравску. Зато су и касније, када су их пренели ученици свете браће, брзо и лако прихваћени у Бугарској.

„Словени који су расељени у Малу Азију служили су се старословенским језиком, што потврђују двогласи који су преузети из наречја, из тамошњег говорног језика, а уведени су у језике западних Словена на просторима Моравске и Панонске кнежевине. Ови текстови су имали језичке особине карактеристичне за старословенски језик. Али ипак, традиција која је настала код западних Словена, повезана је с моравским периодом. А када су дошли у Бугарску, то је већ био чисто бугарски период,“ рекао је грчки истраживач о језичком, филозофском и културном наслеђу које су нам оставили света браћа Ћирило и Методије.


Прочитајте још:


Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: dveri.bg, uni-sofia.bg, necyklopedie.org, архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У Светлој седмици славимо Свете апостоле и Пресвету Богородицу

Другог дана Ускрса почиње Светла седмица, названа тако због светлости коју је на свет донело Христово Васкрсење. Ово је, према православној традицији, време у које се славе Свети апостоли и Пресвета Богородица. Светла седмица се завршава другом..

објављено 21.4.25. 10.32

Вања Петкова из Крџалија црта иконе на нојевим јајима

Сликарка Вања Петкова из Крџалија ствара на необичним материјалима цртајући свеце на нојевим јајима. Све је почело пре око 15 година када је осликала ликове Исуса Христа и Пресвете Богородице на јајима. Осим ликова Христа и Деве Марије, сликарка..

објављено 20.4.25. 16.45

Пасхална вечерња служба за Друго васкрсење у софијском храму Свете Недеље

Његова светост Патријарх бугарски Даниил служио је богослужење за Друго Христово васкрсење у софијском храму Свете Недеље. На празничној литургији читани су текстови из Јеванђеља на различитим језицима, чиме се подсећа да су вест о Његовом васкрсењу..

објављено 20.4.25. 14.07