Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Јунак Тодор коња поткива…“

БНР Новини

Тодорова субота (Тодоровдан), један од најколоритнијих бугарских празника, слави се прве суботе Ускршњег поста. Претходи му Тодорова недеља, која је још позната као Недеља тримирења, Гладна недеља, па чак и као Црна недеља. У недељи од Белих поклада до Тодорове суботе држи се строги пост. Према народном веровању, током тих дана угрожени су здравље људи, приплод стоке и родност поља, јер тада ноћу владају зли дуси и друге нечисте силе. У неким местима се веровало да су та страшна бића „св. Тодор на белом коњу и баба Тудорица“.


Ово је још један пример преплитања паганских веровања и православних традиција. Да подсетимо да су Бугари још у раном Средњем веку славили хришћанског свеца Тодора, уједињујући култ светих великомученика Теодора Стратилата (кога хришћани славе 8. фебруара) и Теодора Тирона (који се у православном календару обележава 17. фебруара, а католичком – 9. новембра).




У Тодоровој недељи биле су на снази многе забране које су се углавном односиле на жене – оне не смеју да се кући враћају пре мрака, девојке нису ишле на село и прело, не оре се и не сеје се да би се људи и род заштитили од муње и града. Јер, како се у једној песми пева св. Тодор кажњава оне који не поштују правила:

У Тодоровој недељи не једе се, не пије се, не преде се, не тка се…

Ако се мале цуре и момци окупљају на селу и прелу,

свети Тодор коња вуче по цреповима и таваници…

црепови падају у цурине сукње и на момачке главе…




Забрањено је такође прати и сушити одећу како би се избегле неке непријатне болести, на пример глувота итд. Друге забране и обредне радње, пак, штите људе и животиње од лудила и „вртоглавице“.





На празник, још пре изласка сунца, цуре и невесте спремају обредне хлебове, често у облику коња или потковице. На њих одозго стављају со, чешњаке белог лука, орахе. Док их деле рођацима и комшијама жене рже, шутирају се ногама или скачу изигравајући коња. Веровало се да ове радње помажу да се коњи размножавају и да младе удате жене рађају више деце.




Тодорова субота је међу празницима који су везани за прелаз из зиме у лето. У народу се веровало да на дан када га православни верници славе, св. Тодор скида својих  девет кожуха и одлази Господу Богу да би се помолио за лето. Свеца сматрају заштитником коња. Он јаше белог коња поткованог „сребрним ексерима и златним потковицама“.





Док мушкарци спремају свог коња за „кошију“ (трку коња која се на Тодоровдан у Бугарској традиционално организује) говоре му да ће му: „копита сребром посребрити, а узду позлатити“ ако у трци победи.


Тодорова субота је један од највољенијих народних празника чије се традиције и данас поштују. После „кошије“ која се организује ван села и градова, победници обавезно морају да код куће окупе госте и почасте их. У многим местима Бугарске на тај дан се приноси курбан „свецу заштитнику коња“. На Тодорову суботу имендан славе Тодор, Тодорка, Теодор, Теодора.




Превод: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20